„Konzumenti, odnosno potrošači, sete se termina bezbednosti hrane kada dođu pred raf ili kada se namirnica nađe u tanjiru. Međutim, da bi ta namirnica, taj proizvod, bili za njih bezbedni, u kvalitetu koji je propisan, potrebno je mnogo koraka pre toga. Poznat je princip „od njive do trpeze”, ili u ovom slučaju: od štale do trpeze – veterinarska služba prati ceo tok, jer su uslov za zdravlje životinja prvenstveno zdrava ishrana i smeštaj.”
Mišo Kolarević, direktor Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu, ovako objašnjava važnost veterinarskih instituta u lancu nastanka bezbedne i zdrave hrane.
„S obzirom na vreme u kome živimo i intenzivno kretanje ljudi, robe, pa i životinja, to nosi sa sobom određen rizik. Činjenica je da se Srbija, pa i Evropa, poslednjih 20 godina srela sa bolestima, od kojih su neke od njih zajedničke za životinje i za ljude - sa bolestima koje su poreklom sa Afričkog kontinenta. Dakle, to su bolest plavog jezika, bolest Zapadnog Nila, bolest kvrgave kože, afrička kuga svinja, koja je i sada aktuelna”, dalje objašnjava direktor Kolarević.
On dodaje da da je takva situacija donela izazove i pred veterinarsku službu, kao i da su potrebe za hranom znatno uvećane poslednjih decenija zbog rasta populacije.
„Bolesti ne poznaju granice, zato moramo zajednički raditi na suzbijanju zaraznih bolesti. Otud i potreba za uzajamnom pomoći i saradnjom, razmenom podataka, naučnih saznanja… Za nas iz Srbije je pohvalno to što pomoć i razmena nisu više jednostrani, već se intenzivno upućuju i od nas ka drugima i ponosim se tom činjenicom.”
Takva međunarodna saradnja reflektuje se u učešću Instituta u EU projektu Defend, u okviru ciklusa Horizont 2020, u koji je uključen konzorcijum od 30 laboratorija. Suzbijanje i iskorenjivanje bolesti kvrgave kože goveda i afričke kuge svinja, osnovni su zadaci ovog projekta.
U pitanju je i te kako važan zadatak, imajući u vidu da obe bolesti imaju ozbiljne posledice po zdravlje životinja sa mogućim smrtnim ishodom.
„Suzbijanje ovih bolesti ne samo da se odražava na dobrobit životinja, već i sprečava gubitke u poslovanju stočara.
Dragocena akademska poznanstva
„Uključeni smo u projekat ‘Defend’ tako što smo imali neposrednog iskustva sa bolešću kvrgave kože, koja se u našoj zemlji pojavila 2016. godine, i rezultatima koje smo postigli na suzbijanju ove bolesti. Za dva i po meseca je cela populacija goveda u Srbiji vakcinisana – mi smo tu bolest zaustavili, praktično na granicama Evropske unije i, kao jedan vid priznanja, ali i ceneći to naše iskustvo, mi smo dospeli na projekat, kako bismo s kolegama u Evropi podelili ta saznanja”, priseća se Kolarević.
„Inače, naš Institut je nacionalna referentna laboratorija za bolest kvrgave kože. I svakako, kako naše iskustvo znači kolegama iz pomenutog konzorcijuma, tako su i njihova iskustva, znanja i kapaciteti nama na raspolaganju, a ne treba previše trošiti reči koliko znače kontakti sa svim tim kolegama koji imaju ozbiljne materijalne i ljudske resurse.”
On veruje da će veze sa stručnjacima iz Evrope i ubuduće biti plodonosne, a osvrnuo se i na dosadašnju podršku EU Veterinarskom specijalističkom institutu Kraljevu.
„Možemo reći da je to kontinuirani proces podrške celoj veterinarskoj službi, pa i našem Institutu, kada je reč o Evropskoj uniji. Kroz tri veća projekta, počev od 2003, instituti u Srbiji su opremani opremom za neškodljivo uklanjanje otpada iz laboratorija i veterinarskih organizacija koji nastaje prilikom pružanja veterinarskih usluga, kao i opremom za eutanaziju životinja i dezinfekciju, što može poslužiti za ilustraciju koliko je ta oprema značajna: veliki deo te opreme korišćen je nedavno u postupku suzbijanja afričke kuge svinja.”
Takođe, pored donacija iz Evrope, Institut se oslonio i na sopstvena sredstva, kao i na novac iz državnog budžeta.
Borba protiv kovida
Imajući u vidu da je Evropska unija pre nekoliko godina podržala Institut donacijom opreme i 300.000 evra, ovako modernizovan i osnažen, Institut je bio u stanju da dâ značajan doprinos u borbi protiv kovida. Naime, testiranje uzoraka pacijenata za koje se sumnjalo da boluju od virusa korona, tokom nekoliko meseci vršilo se i na Veterinarskom specijalističkom institutu, a ispitano je preko 13.000 uzoraka.
„To nije jedina aktivnost Instituta kada je u pitanju kovid. Naime, mi smo partneri u velikoj studiji koja se sprovodi na nacionalnom nivou, kako bismo utvrdili, koji tipovi ovog virusa cirkulišu među našim građanima, i kako bi te informacije mogli pružiti zdravstvenoj službi, a koja dalje prati tok bolesti, vrši predviđanja, i donosi mere o njenom suzbijanju”, zaključuje Mišo Kolarević.
Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru. IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.