Na vremenske prilike se ne može uticati, te ratari mogu da se pouzdaju samo u neprekidan rad. Tako i Marina, sa mužem i petoro dece, obrađuje zemlju, uzgaja žitarice i svesrdno se trudi da unapredi proizvodnju.
Rođena u Ivanjici, Marina (40) je u Čentu, rodno mesto svoje majke, došla po završetku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu gde je izučavala zaštitu bilja. Sada uzgaja pšenicu, suncokret, kukuruz, i fakultetsko znanje primenjuje u praksi. Međutim, ova mlada, sposobna žena radi i mnogo više: vaspitava pet sinova, održava domaćinstvo, radi na njivi, gaji stoku… Ipak, priliku da svedočimo jednom od zanimljivijih prizora koje nam je priredila Marina, nasmejana plavuša, imali smo kada nam je pokazala kako spretno upravlja ogromnim traktorom dok za njom ostaje oblak prašine.
I to kakvim traktorom – „Džon Dir”!
Moćno, novo vozilo, pre svega omogućava bezbedniji rad. Ovaj gigant vuče vršalicu, prikolicu i drugu mehanizaciju, te je od velike pomoći na njivama, prilikom ratarskih poslova kojima upravlja Marina, ali i prilikom poslova oko stoke za koju je zadužen njen suprug. Svako ima svoje gazdinstvo, ali je logično i da se ispomažu, imajući u vidu da je poljoprivreda pre svega porodični posao. Pri kupovini traktora, međutim, odlučili su da konkurišu za određene novčane povoljnosti na Marinino ime.
IPARD – Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj, jeste program Evropske unije koji pomaže poljoprivrednicima u Srbiji da unaprede poslovanje: favorizuje one koji posluju odgovorno, a trudi se i da podrži žensko preduzetništvo.
Tako su iz Uprave za agrarna plaćanja uvideli da je Marina jedna od retkih poljoprivrednica u Srbiji koja se zaista sama bavi poljoprivredom i, nakon što je ispunila i druge uslove konkursa, odobrena su joj bespovratna IPARD sredstva, odnosno novac Evropske unije. U pitanju je suma od preko 35 hiljada evra.
„Prijava na konkurs iziskuje određenu papirologiju, taj proces mi se činio komplikovano, te sam angažovala konsultantsku agenciju”, objašnjava sagovornica te dodaje da novac iz IPARD fonda može da se upotrebi i za „pokrivanje” konsultantskih troškova.
„Nije mi bilo svejedno kada su iz Uprave dolazili u kontrolu – znam da sam sve uradila po pravilima, ali ipak je veliki novac u pitanju”, iskrena je Marina.
Ipak, pokazalo se da je bezrazložno brinula te svim poljoprivrednicima preporučuje da konkurišu za IPARD sredstva, što će, verovatno, i sama ponovo uraditi.
Šta je IPARD?
IPARD je Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj. Potencijalni korisnici IPARD programa mogu biti: pojedinci – nosioci porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnici, poslovna udruženja, poljoprivredne zadruge.
Minimalni i maksimalni iznosi povrata novca razlikuju se u zavisnosti od mere za koju su pojedinci i kompanije zainteresovani i kreću se od 5.000 do 2.000.000 evra.
U pripremi je program IPARD III (2021-2027), novi ciklus u kome će domaćim poljoprivrednicima biti omogućena dodatna sredstva.
Više informacija o prijavi za IPARD fond potražite ovde.
Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja, i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru. IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.