Inflacija je tokom jula bila 12,8 odsto, u septembru se očekuje najviše 14 posto i prema najgorem scenariju, zadržala bi se na tom nivou. Posle toga se očekuje pad. Međutim, gledajući potrošačku korpu, utisak građana je da je inflacija mnogo veća od zvanične.
"U svim tim 'crnim' scenarijima BDP ostaje pozitivan, u svakoj varijanti, nemamo recesiju. Sve modele, sve simulacije koje smo radili, ostajemo u plusu, što se BDP-a tiče i u ovoj i u narednoj godini", objašnjava Savo Jakovljević, iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS.
U Narodnoj banci Srbije potvrđuju da su cene neprerađene hrane više nego u evrozoni. Guvernerka Tabaković, navela je krompir koji je poskupeo 152 odsto.
"Posledica je i suše, ali je posledica i činjenice da su cene u Srbiji, recimo pre nekih dve godine bile na niskom nivou, tako da imate i efekat niske baze. Kada gledate evrozonu i Srbiju, ipak je njihovo tržište znatno veće", navodi Milan Trajković iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS.
Povo učešće u korpi zanemarljivo, a samim tim i uticaj na inflaciju, utisak građana je da je inflacija viša od zvanične.
U Narodnoj banci Srbije, na predstavljanju najnovijeg izveštaja o inflaciji, kažu da kada se u obzir uzme visina zarade i učešće hrane u potrošnji, takav utisak ne iznenađuje.
"Međugodišnja inflacija će, tokom tekućeg tromesečija ove godine dostići vrhunac, najverovatnije u septembru, a zatim će imati opadajuću putanju, uz očekivani snažniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja u prvoj polovini 2024. godine", poručuje Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS.
Da nije došlo do rata u Ukrajini i pritiska na budžet da se obezbede energenti za građane i privredu, već bismo govorili o Srbiji sa investicionim rejtingom.
"Kad god sukob da se završi, jedino će Evropa izaći slabija nego što je to bila. I to je dugoročno najveći problem sa kojim se naša zemlja suočava", navodi Tabakovićeva.
Narodna banka Srbije procenjivaće da li će biti potrebe za daljim pooštravanjem monetarne politike.
(MONDO/RTS)