Danas mnogi žele da pokrenu svoj biznis koji će im doneti profit bez preterano velikog ulaganja. U daljem tekstu analiziramo koja su tri najisplativija biznisa u Srbiji.
Biti sam svoj gazda danas je veoma popularno, a i isplativo, i sa razlogom ljudi žele da se osamostale kako bi stvorili nešto svoje što će vremenom unovčiti. Takva vrsta odvažnosti nosi i dozu rizika sa sobom - originalna ideja na koju će klijenti odreagovati koja će vremenom rezultirati isplativošću. Prema rezultatima istraživanja, tri biznisa u Srbiji koja su najisplativija su - izdavanje splavova i vikendica, privatni parking i izdavanje hala.
Izdavanje parkinga
Problem parkinga postaje sve veći problem za vozače kada idu do marketa, a kamoli do neke dalje destinacije. Primer su aerodromi. Danas je sve više privatnih parkinga koji vlasnicima garantuju dobru i stabilnu zaradu zbog velike frekvencije ljudi na aerodromu.
Bojan Ćosović je vlasnik jednog ovakvog parkinga koji je objasnio kako taj posao funkcioniše. On je za parking kapaciteta 130 mesta uložio 135.000 evra. Plac je platio 80.000 evra, asfalt 35.000 evra, kancelarija 10.000 evra, bunar, rampa, toalet i nivelacija za osobe sa posebnim potrebama 10.000 evra.
Prema njegovim rečima, ljudi u toku letnje sezone ostavljaju svoja vozila na parkingu po osam dana i to on naplati 3.700 dinara. Ako se uračuna idealan scenario gde je parking od 130 mesta stalno popunjen u toku meseca, zarada iznosi oko 1.924.000 dinara, odnosno oko 16.360 evra.
Izdavanje hala
U poslednje vreme građani sve više ulažu u izgradnju skladišta i hala. Često se iskoristi prazan plac ili njiva. Prema rečima ljudi koji su izgradili hale koje izdaju, uloženi novac vrate za manje od dve godine.
Halu je moguće izgraditi za oko 15.000 evra i izdavati je za oko 1.000 evra na mesečnom nivou. Hale su građevine montažnog tipa i brzo se grade, za svega nekoliko nedelja prema rečima Gorana Rodića iz Građevinske komore Srbije.
Izdavanje splavova i vikendica
Kada je izbila pandemija koronavirusa i kada smo vreme svi provodili u karantinu, mnogi su posegli za begom iz grada na vikendice i splavove da vreme makar provode u prirodi. Tako je posao oko izdavanja vikendica naglo skočio, a taj trend opstao je i danas. Vikendicama su se samo pridružili i splavovi.
Da bi se kupila vikendica ili splav, potrebno je od 15.000 do nekoliko desetina hiljada evra. Za 30.000 evra je, na primer, moguće kupiti splav od 60 kvadrata na obali reke Save u Beogradu. Cene splavova inače idu i preko te cifre, ali to već zavisi od lokacije, posedovanja dozvole i opremljenosti splava. Splavovi na Savi se iznajmljuju po cenama od 50 do 300 evra.
(MONDO/Blic Biznis)