Večita dilema građana je kada zastarevaju dugovi za neplaćene račune. Zakon o obligacionim odnosima reguliše sva dugovanja za komunalije i mnogi ne znaju da ona zastarevaju nakon 12 meseci od nastanka duga, odnosno datuma na računu.
Posle tog roka, trgovac ima pravo da tuži korisnika usluge koji, da bi izbegao naplatu duga, može da se pozove na rok zastarelosti u tom slučaju. Dejan Gavrilović, predsednik udruženja "Efektiva" koji se bavi zaštitom potrošača pojasnio je za koje sve usluge važi ovaj rok u jednom ranijem intervjuu.
"Jednogodišnji rok zastarevanja odnosi se na komunalne usluge i srodne delatnosti. To su sve usluge od opšteg ekonomskog interesa - struja, voda, telefon, kablovska, parking servis. Znači, sve one usluge koje čak ne moraju da budu pružane od trgovaca koji predstavljaju javna komunalna preduzeća, nego i one u koje spadaju privatne kompanije poput mobilnih i kablovskih operatera. Sve to spada u jednogodišnji rok zastarelosti", rekao je Gavrilović ranije.
Gavrilović je pojasnio u kojim situacijama dug ponovo postaje važeći. Objasnio je i kako to trgovac može da naplati.
"Problem je što neki mobilni operateri, odnosno njihovi pravni zastupnici, pokušavaju da obmanu dužnike iako je prošlo godinu dana. Dug zastareva posle godinu dana i to je jedina istina. Svaki potrošač je dužan da u roku izjavi prigo", naveo je ranije Gavrilović.
Iz "Efektive" su ranije naveli da se potrošači masovno žale da pojedini trgovci uslugama fiksne i mobilne telefonije preko svojih punomoćnika pokušavaju naplatu davno zastarelih potraživanja, uz tvrdnju da se na ove usluge, navodno, ne primenjuje član 378 Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), koji predviđa jednogodišnji rok zastarelosti za komunalne usluge, struju i telefoniju, već se, za pravna lica, primenjuje član 374 ZOO koji predviđa trogodišnji rok zastarelosti, a za fizička lica, član 371 ZOO koji predviđa opšti, desetogodišnji rok zastarelosti. Razlika u primeni roka zastarelosti postoji samo kod komunalnih usluga, koja se podvode pod član 378 stav 1 ovog Zakona, a taj stav se odnosi isključivo na domaćinstva, ne i na pravna lica. Tako se na fizička lica primenjuje jednogodišnji rok zastarelosti, a na pravna lica rok zastarelosti od tri godine.
Gavrilović je na kraju bio istakao da potrošač nije obavezan da čuva prispele račune i kopije uplatnica. Takođe, u slučaju spora to može da predstavlja ozbiljan problem, a "Efektiva" je ranije savetovala svim potrošačima da ipak čuvaju sve pristigle račune.
"S obzirom na to da se često dešavaju situacije da neki trgovac potražuje od potrošača nešto za šta on tvrdi da je plaćeno, a nije sačuvao uplatnicu i to ne može da dokaže, jedini dokaz u takvoj situaciji je evidencija trgovca. Trgovac to može da lažira, može doći i do kvara u sistemu, pa da se pojavi neki dug koji je stvarno plaćen, a potrošač to ne može da dokaže i onda će da izgubi spor ili će morati ponovo da plati. Zato je savet potrošačima da čuvaju dokaze. To ne mora da bude uplatnica, dovoljan je i račun za struju, telefon, na kom je naznačeno da nema prethodnog dugovanja. Svaki takav račun je dokaz da su za prethodni mesec obaveze plaćene", zaključio je ranije Gavrilović.
(MONDO)