Zakon za sada obavezuje samo banke da imaju komplajense, iako potreba za njima postoji i u drugim delatnostima poput farmaceutske ili vojne industrije.
Zanimanje komplajensa koje je dugo popularno u svetu u rešavanju problema u kompanijama, sve češće je traženo i u Srbiji. Oni imaju zadatak da vode računa da poslovanje kompanije bude usklađeno sa zakonima, profesionalnim i etičkim standardima. Prepoznaju rizik i eliminišu ga. Savetuju i kontrolišu menadžment da li su odluke koje su doneli dobre. U slučaju da su odluke štetne finansijski ili po ugled kompanije, u rukama imaju mehanizme da nateraju menadžment da promeni odluku.
"Ne bismo baš rekli da smo toliko važni, ali ja bih rekla da jesmo nužni za održivo poslovanje. Pošto oblasti kojima se bavi komplajens služe pre svega da se organizacije usklade sa nekim visokim etičkim vrednostima u poslovanju, a to je neophodno da bismo održali poverenje naših klijenata", objašnjava Marija Kicović, direktorka kontrole usklađenosti poslovanja "Unikredit banke".
Za sada, zakon obavezuje samo banke da imaju komplajense, iako potreba za njima postoji i u drugim delatnostima poput farmaceutske ili vojne industrije. U Hrvatskoj su otišli korak dalje, te je pored interne revizije u javnim preduzećima obavezno da postoji osoba koja vodi računa o usklađenosti poslovanja.
"Mislim da idemo ka tome i da će to biti prepoznato zato što je ovo jedna funkcija budućnosti. Komplajens u svakoj kompaniji pokazuje stepen razvitka te kompanije i pokazuje stepen korporativne kulture kompanije", ističe Miloš Bogdanović, predsednik Udruženja za usklađenost u poslovanju.
Briga komplajensa nisu samo poslovanje kompanije, njena reputacija i čuvanje brenda, već i korisnici usluga.
"Iako su to nekada suprotstavljeni interesi, suprotstavljene strane i kupac i prodavac su na istoj strani, a to je da taj kupac sutra opet dođe kod nas i da kupi proizvod, da cena za koju smo hteli da prodamo proizvod bude stvarno ona koju smo naplatili, a ne neka veća, jer sve to zajedno je interes i pojedinca i kompanije pa i društva u celini", dodaje Bogdanović.
Posao je kompleksan i traži znanja iz raznih oblasti. Zahvaljujući pokretanju specijalističkih studija na Pravnom fakultetu prvi put Srbija ce dobiti 65 stručnjaka za usklađenost u poslovanju, a u oktobru Beograd će biti domaćin stručnjacima iz te oblasti iz regiona.
(Mondo/RTS)
"Mislim da idemo ka tome i da će to biti prepoznato zato što je ovo jedna funkcija budućnosti. Komplajens u svakoj kompaniji pokazuje stepen razvitka te kompanije i pokazuje stepen korporativne kulture kompanije", ističe Miloš Bogdanović, predsednik Udruženja za usklađenost u poslovanju.
Briga komplajensa nisu samo poslovanje kompanije, njena reputacija i čuvanje brenda, već i korisnici usluga.
"Iako su to nekada suprotstavljeni interesi, suprotstavljene strane – i kupac i prodavac su na istoj strani, a to je da taj kupac sutra opet dođe kod nas i da kupi proizvod, da cena za koju smo hteli da prodamo proizvod bude stvarno ona koju smo naplatili, a ne neka veća, jer sve to zajedno je interes i pojedinca i kompanije pa i društva u celini", dodaje Bogdanović.
Posao je kompleksan i traži znanja iz raznih oblasti. Zahvaljujući pokretanju specijalističkih studija na Pravnom fakultetu – prvi put Srbija će dobiti 65 stručnjaka za usklađenost u poslovanju, a u oktobru Beograd će biti domaćin stručnjacima iz te oblasti iz regiona.