Aktuelne cene obuke za dobijanje vozačke se u našoj zemlji kreću od oko 70.000-90.000 dinara, ali kako su cene mnogih inputa i energanata, a samim tim i proizvoda i usluga, porasle, i ovaj sektor vapi za poskupljenjem. Mnoge auto-škole su saglasne da bi trebalo cenu obuke povećati na 130.000 dinara, ako kandidati žele kvalitetno znanje i praksu, smatra struka.
"Podizanjem cena spašavamo živote", smatra Mladen Rašeta, generalni sekretar Privredne komore auto-škola Srbije, i dodaje da bi u tom kontekstu država trebalo da definiše minimalnu, ali i maksimalnu cenu obuke. Pre nekoliko godina je bilo potrebno izdvojiti oko 58.000 dinara za odlazak u auto-školu, a zvanična minimalna cena koju je država propisala još 2012. bila je 50.000 dinara i od tada nije menjana. Sada, u 2022. godini, cena obuke je porasla za 15.000 do 20.000 dinara u proseku, negde i više. To nije dovoljno da se podmire svi troškovi poslovanja, već udruženja traže da cena poraste i duplo. Naglašavaju da je upitno da li bi i to bilo dovoljno.
Ceo proces pripreme i polaganja vozačkog ispita je ranije bio mnogo jednostaviji i jeftiniji. Prosečna cena je bila 300 do 350 evra. Bilo je osnovno naučiti pravila, položiti test i izvozati časove bilo po poligonu, ili po gradu. Uvođenjem novih pravilnika i praćenjem modernih trendova, pre svega u Evropi, obuka u Srbiji je postala sadržajnija. Budući vozači moraju da prođu prvo 40 časova teorije, polaganje testa, vađenje lekarskog uverenja, zatim 40 časova praktične obuke, odnosno vožnje, a pre nego što izađu na završni ispit vožnje, moraju da polažu prvu pomoć.
Upravo taj momenat nuđenja brojnih pogodnosti samo da bi se privukao što veći broj kandidata ugrožava kvalitet samog podučavanja osnovima upravljanja motornim vozilom i bezbednosti u saobraćaju. Dešava se da instruktori gledaju da čas samo izvozaju i ispune normu, što ugrožava kvalitet obuke na šta upozorava Mladen Rašeta.
"Kada je propisana minimalna cena obuke, to je bila dobra odluka države jer se na taj način država brinula o bezbednosti u saobraćaju. Iznos od 50.000 dinara koliko je tada propisano predstavljao je bilo duplo više nego što je bila dotadašnja cena. Ta takozvana strategija kvaliteta je bila dobra jer su propali svi oni koji su bili loši i radili samo zbog profita. Od 2014/2015. je usledilo takmičenje kvalitetom", naglašava Rašeta za Blic.
On dalje navodi da se situacija u kasnijim godinama dosta promenila, čemu je u najvećoj meri doprinela cena goriva i problem neadekvatne obuke je ponovo postao izraženiji. Ističe da je bezbednost mladih važnija od cena: "Trebalo bi da se minimalna cena obuke vozača podigne duplo u odnosu na postojeću i da iznosi 130.000 dinara. Država bi trebalo da zakonski definiše minimalnu, ali i maksimalnu cenu. Podizanjem cena se spašavaju životi", zaključuje Rašeta objašnjavajući relaciju između ovih pojmova.
Ova cena koju traže auto-škole za mnoge predstavalja značajan izdatak iz kućnog budžeta, zato mnogi pribegavaju plaćanju na rate, a govori se i o mogućnosti uzimanja kredita u ove svrhe. Mnogi ne znaju da se konačna cena obuke vozača određuje na osnovu skoro 40 stavki, a da je vodeća svakako cena goriva. "U odnosu na 2012. godinu gorivo, odnosno evrodizel, skuplje je za 80 dinara, na primer. Takođe, cena vozila se povećala oko 40 odsto, a porasli su i troškovi održavanja vozila", kaže Rašeta.
Dodao je da je i plata radnika jedna od najvažnijih stavki o kojoj moraju da brinu upravo zbog kvaliteta na kojem insistiraju. On se dotakao i problema sastavljanja pitanja za ispite priliko teorijske obuke kandidata jer bi i time trebalo više da se bave ljudi sa iskustvom u obuci.
(MONDO)