Bankari danas pakuju koverte za svih oko 150.000 ljudi koji imaju stambeni kredit u Srbiji. 30. jun je datum kada banke “podvlače crtu” , a sada će ona značiti i povećanje mesečne rate za sve koji su na kredit obezbedili svoje stambeno pitanje. 30. jun je i datum kada banke usklađuju i tromesečni i šestomesečni euribor i datum koji kao takav imamo samo dva puta godišnje - u junu i u decembru.
Rate će sada u odnosu na januar biti veće od 20 do 80 evra. Euribor je nadomak 4 odsto, a centralne banke sveta ne šalju dobre informacije. FED očekuje još dva povećanja kamata u ovoj godini, do sada ga je “slepo” sledila i Evropska centralna banka i to nije dobar znak ni za Srbiju.
Rate na stambene kredite, naravno, ne rastu momentalno po donošenju odluke ECB, već svaka komercijalna banka svojim klijentima usklađuje dosadašnje rate sa novim u tačno definisanim datumima i jedan od tih datuma je upravo 30. jun. Usklađuju se samo dvaput godišnje, 30. juna i 31. decembra. Tromesečni euribor: rate se usklađuju na svaka 3 meseca, a ključni datumi su 31. mart, 30. jun, 30. septembar i 31. decembar.
Jednomesečni euribor: rate za te kredite se usklađuju svakog meseca. I ono što sada treba očekivati u kovertama koje će početi da vam stižu već od ponedeljka jeste rast kamata i rata.
Skok rate za stambeni kredit od 30.000 evra
Suma: 30.000 evra. Rok otplate: 25 godina. Kamata na dan uzimanja kredita: 3,2 odsto. Kamata posle 30. juna: 7,1 odsto. Rata posle 1. januara: 191 evra. Rata posle 30. juna: 214 evra.
Skok rate za stambeni kredit od 50.000 evra
Suma: 50.000 evra. Rok otplate: 25 godina. Kamata na dan uzimanja kredita: 3,2 odsto. Kamata posle 30. juna: 7 odsto. Rata posle 1. januara: 314 evra. Rata posle 30. juna: 353 evra.
Skok rate za stambeni kredit od 80.000 evra
Suma: 80.000 evra. Rok otplate: 25 godina. Kamata na dan uzimanja kredita: 3,5 odsto. Kamata posle 30. juna: 7,8 odsto. Rata posle 1. januara: 550 evra. Rata posle 30. juna: 608 evra.
Koliko će još rasti kamate na stambene kredite
Ljubodrag Savić, ekonomista, ističe da ovo, nažalost, neće biti poslednje povećanje kamata od strane ECB ove godine.
"Dalje povećanje bi takođe moglo da bude po 0,25 odsto, jer i ECB i američki FED i naša centralna banka vagaju između dve stvari. Jedno je da se bore protiv inflacije najefikasnijim sredstvima. S obzirom na to da inflacija negde raste, a negde stagnira, u svakom slučaju ne možemo da kažemo da će imati tendenciju pada. Ako je to tako, onda se sve centralne banke povećanjem cene novca bore se da smanje inflaciju, odnosno da smanje tražnju za novcem. Kada se tražnja smanji, i inflacija bi trebalo da pada, teorijski", kaže Savić.
Savić ističe da to ne daje uvek očekivane rezultate i napominje da je za većinu zemalja Evrope, pa i Srbiju, inflacija dobrim delom uvozna.
"Važne su cene energenata, nafte i gasa, s obzirom na to da je evropska privreda u velikoj meri zavisna od azijske. Jedini način da se država bori protiv toga jeste da povećava cene svojih usluga i to je nešto što će, nažalost, nastaviti da raste, što nije dobra vest za one koji imaju kredit u evrima. Eventualno bi bila dobra vest kada bi inflacija stagnirala neko vreme", kaže Savić.
Ipak, Savić ima i jednu optimističnu prognozu koja može biti dobra i za stambene kredite.
"Očekujem da će se taj period od korigovanja do korigovanja ključnih kamata malo produžavati. S jedne strane, ECB se bori protiv inflacije, a sa druge strane ona guši proizvodnju, jer visoka cena novca znači da će biti manje poslova za ljude, pa i manje plata, manje novca u budžetu tih zemalja, tako da je povećanje referentnih kamatnih stopa uvek kontroverzna mera", zaključuje Savić.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Blic Biznis)