A.P. iz Novog Sada jedna je od pet naslednika imanja od 89.100 metara kvadratnih (8,91 hektara) u Bosni, bogatog šumom. Ili je barem tako mislila do pre pet dana. Tada su joj u Kantonalnoj upravi šumarije pokazali ovlašćenje koje je njen stric dostavio upravi, gde piše da je njena baka dala saglasnost da "pregovara i proda šumu sa navedene parcele - nekretnine čiji je vlasnik", overenog u novosadskoj notarskoj kancelariji još 2019. godine. I možda ništa ne bi bilo sporno da baka, žene nije preminula još 2001. godine u jednoj bolnici u Beogradu.
U punomoćju od 11. februara 2019. godine, koje je A.P. pokazala na uvid, jasno stoji da je baka B.P. "u prisustvu javnobeležničkog pripravnika svojeručno potpisao/la ovu ispravu". Dodaje se da je identitet podnosioca isprave utvrđen uvidom u ličnu kartu koja je izdata 18. februara 2015. godine u policijskoj stanici u jednom gradu u Vojvodini. Međutim, uvidom u izvode iz matične knjige umrlih jasno stoji da je B.P. preminula 2. marta 2001. godine.
Klupko počeo da se odmotava jednim pozivom
A.P. godinama je znala da je baka B.P. bila naslednica imanja na kome je živela u mladosti, ali do pre 2019. godine nije bilo reči o nasledstvu. Te godine kontaktirao ju je stric Đ.J. iz Bosne i tražio joj "da potpiše neko punomoćje". Kako priča do te godine se nikada nije videla sa njim, iako je iz priče znala za njega.
"Znaš imamo tamo tu neku šumu, to propada, nema neku vrednost, daj da mi potpišeš to ovlašćenje da spasem šta mogu da spasem, rekao joj je stric preko telefona na šta je A.P. istakla da "ne može ništa da potpiše dok ne vidi šta je to". Zatim ju je nakon dve nedelje kontaktirao drugi stric D., takođe jedan od naslednika, koji je živeo u Novom Sadu. Tražio joj je da se nađu da mu potpiše punomoć, pa da on to overi.
Kako priča, dogovorili su se da se nađu i tada je opet ponovila da ne želi ništa da potpisuje dok ne vidi o čemu se radi. "Njemu je krenula u tom trenutku faca da se menja, priča A.P. i na tome se završilo dok joj mesec dana kasnije nije stigao poziv za ostavinsku raspravu u Bosni. "Oni nisu mogli ništa tamo jer nisu bili jedini vlasnici", priča A.P. o trojici stričeva, naslednicima imanja.
Kako je njen brat pristao da potpiše punomoćje stričevima, A.P. se u Bosnu uputila sa svojom sestrom gde su dokazale da su jedine žive vlasnice, pored njihovog brata, bake B.P. (uz dokument izvoda iz matične knjige umrlih bake B.P, tetke i oca). "Prvi put dolazim u posed šta mi to sve imamo, kvadraturu toga, 89.100 metara kvadratnih, gde sam ja svesna da to nije više ni ograda, ni kuća, nego je to sve šuma koja nije sečena preko 100 godina. I meni postaje jasno šta oni u stvari hoće, da to nije mala vrednost, tek onda odlučujem da ne potpisujem ništa već da se sestra i ja prIhvatamo našeg dela...", priča A.P.
Dodaje da je trebalo da podele troškove ostavinske rasprave, ali da to nisu uradili odmah, te da su sestre upisane da se svaka prihvata svog dela. "Nismo odmah platili, počela je korona i mi nismo mogli da odemo u Bosnu da rešimo plaćanje, niti je stizao ikakav dopis, priča A.P. Nažalost, u aprilu 2022. godine, A.P. doživljava porodičnu tragediju zbog čega se odlazak u Bosnu dalje prolongira. Međutim, onda je treći stric pozvao njihovog brata i klupko počinje da se odmotava.
"Zvao ga je stric iz Tuzle i rekao da je Đ.J. prevario druga dva strica, naslednike imanja, i da je šuma isečena, prodata i da je on dobio samo 1.100 evra. Kada posložite godine, 2019. godine oni mene zovu da im ja dam ovlašćenje, ne pristajem na to, odlazim u Bosnu, kreće korona, oni su u međuvremenu već kad sam odbila sve krenuli da pribavljaju, lažno ovlašćenje i 2020. godine on kreće da seče šumu..., priča A.P. i dodaje da je sečeno i ono što je dozvoljeno od strane šumarske uprave i ono što nije.
Ostavinska rasprava je bila tek u decembru 2019. godine, a prema uvidu u dokumenta koje nam je A.P. pokazala, stoji da je stric Đ.J. imao već punomoćje njene bake 11.02.2019. godine. Takođe, zatraženo je da se ugovor ponovo overi od strane stranke u sedmom mesecu 2020. godine, a u 10. mesecu je dobijena dozvola za seču šume.
"Imam isfotokopirane sve otpremnice šta je natovareno na kamione, to je 4 sata trebalo da se fotokopira. Inače, sve je to kako navodi A.P. postigao uz pomoć četiri ovlašćenja (tri ovlašćenja stričeva i jednog lažnog - njene bake). A.P. veruje da su sva trojica stričeva delovali zajedno, a da je stric koji je živeo u Novom Sadu imao najviše udela s obzirom da je lažno ovlašćenje overeno u notarskoj kancelariji u tom gradu, dok je ovlašćenje glasilo na ime strica iz Bosne Đ.J.
Priča da u notarskoj kancelariji nisu želeli da joj pokažu original overeno punomoćje bez prisustva advokata, a da advokati u Novom Sadu ne žele da idu "protiv kolega". "Bila sam kod dva advokata u Novom Sadu, kada sam rekla jednom od njih i pokazala sve samo je govorio 'au, au' i dodao da se ne ljutim jer prosto za 30 godina prakse nikada nije podneo krivičnu prijavu protiv kolege i da je to vrlo nezahvalno da se radi. Rekao je da će mi dati savet ali da prosto neće da podnosi prijavu. Drugi advokat mi je isto rekao da imam apsolutno puno pravo i da ja to moram da prijavim ali da će on napraviti šta sve treba da predam, ali ja da sama odnesem u sud i predam tužilaštvu, isto tako da nema njegov pečat. Niko od njih neće da ide jedan na drugog. Pa sam ja razmišljala, kako je to u redu? Prosto hoću da ovo ne završi pod tepihom, zaključuje A.P. za Telegraf Biznis.
BONUS VIDEO:
(Telegraf biznis/MONDO/J.D.)