U Srbiji, pravna lica dostavljaju godišnje finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre, zaključno sa 31. martom. Prošle godine APR-u je izveštaje predalo tačno 112.008 privrednih društava, 2.059 ustanova i 116.893 preduzetnika. I dok je broj privrednih društava i ustanova neznatno porastao u odnosu na godinu dana ranije (0,1 i 0,8 odsto, respektivno), kod preduzetnika je došlo do malog smanjenja (-0,3 odsto).
Do 31.03.2024. godine svi obveznici u našoj zemlji predaće godišnje izveštaje za 2023. godinu, po ustaljenoj proceduri usklađenoj sa evropskim propisima o finansijskom izveštavanju. Godišnje izveštaje svih preduzeća u sedam zemalja regiona među prvima objavljuje bonitetna kućaCompanyWall.
Podaci iz godišnjih finansijskih izveštaja su izuzetno korisni kako za poslovne analitičare, investitore, tako i za sama preduzeća koja ih dostavljaju.
Samim preduzećima koje dostavljaju izveštaje, oni mogu biti jako korisni kako vreme prolazi, kako bi pratili svoje rezultate tokom vremena i identifikovali oblasti u kojima mogu poboljšati svoje poslovanje. Ta “samoanaliza” pomaže im da donesu informisane odluke o budućim strategijama rasta, ulaganja, ili pak restrukturiranja.
Investitori koriste izveštaje kako bi doneli ispravne odluke o investiranju u određenu kompaniju. Analizirajući finansijske pokazatelje kao što su profitabilnost, likvidnost, zaduženost, i rast prihoda, oni tako mogu da procene rizik i potencijalnu dobit od investicije.
Poslovnim analitičarima te informacije omogućavaju kreiranje preciznih procena performansi posmatranih kompanija u različitim oblastima, kao što su prihodi, dobit, troškovi, i efikasnost upravljanja. Finansijski izveštaji omogućavaju analitičarima da uporede performanse kompanije sa njenim konkurentima u istoj industriji, kao i sa industrijskim standardima. Takođe, oni prate trendove u finansijskim izveštajima kako bi identifikovali promene u performansama kompanije tokom vremena, što može ukazati na buduće pravce rasta ili probleme.
Redovno dostavljanje godišnjih izveštaja za državu, osim kreiranja zbirnih statistilkih podataka koji mogu dati dublji uvid u poslovanje cele nacionalne privrede, ali i pojedinačnih njenih segmenata, pre svega znači trasiranje puta transparentnijoj i pouzdanijoj poslovnoj klimi.
S obzirom da se godišnji izveštaji domaćih privrednih društava i preduzetnika godinama dostavljaju Agenciji za preivredne registre u predviđenom roku, a prema važećem Zakonu o računovodstvu, te da je suštinski jako mali broj pravnih lica koji ne ispunjava svoju obavezu (i zato plaća propisanu kaznu), može se reći da je implementacija ovog procesa uspešno završena, što pokazuje i slanje elektronskim putem na koje su se preduzetnici navikli.
Što se transparentnosti tiče, iako su najvažniji podaci iz godišnjih izveštaja javno dostupne informacije, pojedini poslovni ljudi i dalje ih nerado objavljuju – možda iz straha za svoju sliku u javnosti, možda zbog konkurencije, ali činjenica je da bi šire prihvatanje transparentnosti dovelo i do većeg poverenja u našu privredu, pre svega među samim preduzetnicima, odnosno učesnicima na domaćem tržištu.
CompanyWall sa svim državnim registrima sa kojima sarađuje potpisuje ugovornu obavezu, što podrazumeva i da se na njegovom portalu objavljuju najtačniji ažurirani podaci iz zvaničnih izvora, sa poslednjim verzijama izveštaja u koje su kompanije sa svakog obuhvaćenog tržišta unele eventualne potrebne ispravke.
Pristup finansijskom servisu CompanyWall omogućava korisnicima da kreiraju najbolje poslovne strategije kroz praćenje aktivnosti svih privrednih subjekata sa kojima posluju ili sa kojima potencijalno žele da ostvare kontakt i saradnju. Uz jednostavnu pretragu po najvažnijim kriterijumima, kreiranje komparativnih analiza poslovanja nikada nije bilo jednostavnije, a upotreba pravih informacija u pravom trenutku može omogućiti značajanu prednost u odnosu na konkurenciju!