Elektroenergetski sistem Srbije je stabilan i to smo upravo i videli tokom poslednjeg tropskog talasa kada je potrošnja struje zaista bila enormna. Izuzetno visoka potrošnja tokom dvonedeljnog tropskog talasa u vreme remontne sezone bila je povod za mnogo spekulacija i neistina o poslovanju naše kompanije, o uvozu, cenama... Građani nemaju razloga za brigu. Na deponijama termoelektrana imamo zalihe više od 1,6 miliona tona uglja, a u akumulacijama skoro 500 GWh.
Ovako govori generalni direktor "Elektroprivrede Srbije" Dušan Živković uz napomenu kako je uveren da pomenute spekulacije nisu nastale iz nerazumevanja situacije već je pitanje koji su motivi tih pokušaja građenja loše slike u javnosti o našoj najvrednijoj kompaniji.
"Kako ne bi više puta ponovljena dezinformacija postala informacija, ponoviću da tokom toplotnog talasa EPS nije uvozio više energije nego u decembru 2021. niti je energiju kupovao po havarijskim cenama. Kilovati su nabavljeni po najpovoljnijim tržišnim uslovima, poštujući ugovorne obaveze prema privredi i građanima", naveo je Živković.
Na početku žege region je doživeo kolaps u snabdevanju električnom energijom, a mi dobili komplimente da se domaćinski odnosimo prema energiji. Šta mi trenutno radimo?
"U EPS je u toku sezona remonta termo i hidro kapaciteta, a neki od njih odvijaju se posle 10 godina, poput kapitalnog remonta Bloka B1 u Kostolcu. Naš zadatak je da proizvodni kapaciteti budu spremni i pouzdani za narednu zimsku sezonu, ali i godine pred nama. Svi radovi se odvijaju u skladu sa planiranom dinamikom, a jedan od najvažnijih je revitalizacija, kako volim da kažem, 'dragulja srpske energetike', naše jedine reverzibilne HE "Bajina Bašta". Ona je izuzetno važna za optimizaciju rada ostalih kapaciteta, ali je i podrška trgovini električnom energijom. Revitalizacija je počela posle čak 42 godine rada. Pošto su završeni radovi na dovodno-odvodnoj cevi, kosom cevovodu i zatvaračima, stvoreni su uslovi za rad jednog agregata, dok se paralelno izvode radovi na revitalizaciji drugog. Završetak će značiti dodatnu energetsku sigurnost u narednih 35 godina", rekao je on.
Pritisak iz sveta je da se odreknemo uglja. Dokad ćemo ga koristiti i kakav je plan za rudarske basene u budućnosti?
"Pritisak da se odreknemo uglja je dobio sasvim drugu dimenziju zbog energetske krize koju je izazvao sukob na istoku Evrope. Energetska bezbednost postala je prioritet, imperativ je obezbediti sigurnost snabdevanja građana i privrede. U toku je javna rasprava o Nacrtu strategije razvoja energetike Srbije do 2040. sa projekcijama do 2050, koji takođe sve planove podređuje upravo energetskoj bezbednosti. EPS svoje planove usklađuje sa strateškim dokumentima države, a nacrt Strategije predviđa revitalizaciju blokova A1 i A2 u TENT i Kostolcu, a povlačenje iz pogona TE 'Morava' i TE 'Kolubara A', ali i jasno navodi da će budući rad termoelektrana biti prilagođen trenutnim potrebama za električnom energijom. Posebno ćemo voditi računa da energetska tranzicija bude socijalno pravedna", kaže Živković
Kada će se otvoriti novi blok u Kostolcu?
"Novi blok B3 u Kostolcu je od strateške važnosti za naš energetski sistem i verujem da ćemo uskoro nakon okončanih funkcionalnih proba, a potom i garancijskih ispitivanja stvoriti uslove da bude na raspolaganju pre početka grejne sezone. Svakodnevno smo u komunikaciji sa izvođačem radova kako bismo što pre imali B3 na mreži. U pitanju je blok snage 350 megavata sa očekivanom godišnjom proizvodnjom oko 2,6 milijardi kilovat-sati, blok sa najsavremenijom tehnologijom kako proizvodnje, tako i bezbednosti i zaštite životne sredine", dodaje on.
Dokle se došlo sa proizvodnjom gipsa u Obrenovcu?
"Značajan pomak u zaštiti i unapređenju životne sredine i dobre performanse postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova na TENT A potvrđeni su nakon tri meseca probnog rada. Emisija sumpor-dioksida smanjena je za više od 30 puta, a praškastih materija gotovo pet puta. Dakle, rad termoelektrane usklađen je sa evropskim ekološkim standardima. Za gips, koji je evro kvaliteta i koji nastaje kao nusproizvod rada postrojenja, zainteresovani su najveći proizvođači gips kartonskih ploča na svetu, kao i veliki broj kompanija iz Srbije. Značajne aktivnosti se odvijaju na komercijalnim ugovorima, svakako treba napomenuti da se najdalje otišlo sa cementarom 'Lafarž', i u toku su isporuke prvih ugovorenih količina. Očekivana godišnja proizvodnja gipsa je oko 200.000 tona. Postrojenje za odsumporavanje u TE 'Kostolac B' već uveliko radi i ukupna količina gipsa koja se proizvede je oko 150.000 tona godišnje", istakao je Živković.
Ako je leto pokazalo da region ima problem sa snabdevanjem, kakva će nam biti zima? Hoćemo li imati dovoljno struje?
"Nema razloga za brigu, EPS će obezbediti dovoljne količine električne energije", naglasio je on.
Završetkom remontne sezone termo i hidro kapaciteta koja teče planiranom dinamikom, stvoriće se uslovi za njihov povratak na mrežu, jer je više blokova ovog proleća i leta u kapitalnom remontu. Najvažnija tema je koliko ćemo struju plaćati. Da li EPS ima računicu da je proizvodi i prodaje po sadašnjim cenama?
"EPS je oduvek stabilan oslonac za građane i privredu Srbije i garant sigurnog snabdevanja električnom energijom, a naši razvojni i poslovni planovi samo potvrđuju da ćemo takvu strategiju nastaviti i u budućnosti. Građanima i dalje obezbeđujemo električnu energiju po cenama koje su među najnižima u regionu i Evropi, a proletos je došlo do smanjenja cena za komercijalne kupce, odnosno privredu. Zajednički sa Ministarstvom rudarstva i energetike radimo na izmeni metodologije kojom će se formirati cena električne energije za komercijalne kupce, kako bi ona pratila one na tržištu. Nova metodologija pružiće mnogo fleksibilnosti, jer će se izbeći drastične razlike u odnosu na tržište i u vreme niskih, kao i u vreme visokih cena. Što se tiče cene za domaćinstva, zasada neće biti promene", kaže on.
Treba li nam "zelena agenda" i šta EPS radi na ovoj temi svih tema u svetu?
"'Zelena agenda' već je naša realnost, živi je EPS ali i srpska privreda, a EPS je odlučan u tome da se postigne cilj da naš energetski sektor do 2030. godine 45 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora. Intenzivno radimo na izgradnji prvog vetroparka i solarne elektrane u Kostolcu. U toku je izgradnja solarne elektrane "Petka" (10 MW) i vetroparka 'Kostolac' (66 MW) i očekuje se da krajem ove ili početkom naredne godine budu na mreži. EPS planira niz projekata korišćenja vetra i sunca. Sa strateškim partnerima razvijamo solarni projekat od 1 GW, kao i solarne projekte na kapacitetima EPS. Naš fokus je na projektu izgradnje reverzibilne HE 'Bistrica', jer bez toga nema ni daljeg razvoja OIE u Srbiji, a u godinama pred nama stvoriće i mogućnosti da obezbedimo dovoljno električne energije za potrebe privrednog razvoja i rasta tražnje za električnom energijom. Ta dodatna zlatna rezerva doneće preko potreban energetski mir za naš elektroenergetski sistem. Početkom godine završili smo izgradnju postrojenja za odsumporavanje u TENT A, a u toku je gradnja takvog postrojenja na TENT B. Završetkom tog projekta krajem naredne godine definitivno ćemo staviti tačku na pitanje emisija štetnih gasova na EPS-ovim velikim blokovima TENT i TE "Kostolac", koji proizvode oko 90 odsto električne energije iz termoelektrana", objašnjava on.
Kada očekujete da EPS postane dominantna energetska kompanija u regionu i kada će donositi značajniji profit?
"EPS je i danas dominantna energetska kompanija u regionu, a naši proizvodni rezultati to pokazuju. Cilj je da EPS u budućnosti bude nalik uspešnim evropskim i svetskim energetskim kompanijama. I nedavno usvojeni Plan transformacije EPS usmeren je prevashodno na to da se uz unapređenje organizacije u narednom periodu ostvare značajno bolji poslovni rezultati u svim domenima poslovanja i da ti rezultati potvrde da EPS ima potencijal i snagu da parira evropskim energetskim kompanijama", kaže Živković.
Je li je i na koji način rešen problem balansiranja mreže priključenjem novih privatnih "zelenih proizvođača"? Ko plaća angažovanu energiju da bi sistem funkcionisao?
"'Elektroprivreda Srbije', sa značajnim proizvodnim hidrokapacitetima, pre svega akumulacionim hidroelektranama, a posebno sa reverzibilnom HE 'Bajina Bašta', uspešno balansira elektroenergetski sistem Srbije sa svim novopriključenim proizvodnim kapacitetima iz obnovljivih izvora. Balansiranje je, inače, tržišna delatnost, a EPS je uspeo da ponudi najpovoljnije uslove balansiranja i potpiše ugovore sa gotovo svim novim proizvođačima OIE", zaključio je Živković.
BONUS VIDEO:
(Novosti/Mondo/A.V.)