Nemačka privreda neočekivano se smanjila u drugom tromesečju, pokazali su preliminarni podaci u utorak. Proizvodnja u najvećoj evropskoj ekonomiji pala je za 0,1 odsto u poređenju sa prethodna tri meseca, saopštio je savezni zavod za statistiku Destatis, nakon rasta od 0,2 odsto u prvom kvartalu.
Podaci za drugi kvartal iznenadili su analitičare koje je anketirao FactSet koji su prognozirali povećanje od 0,1 odsto. U periodu od aprila do juna primetno su opadale investicije u opremu i izgradnju, rekao je Destatis.
"Nemačka ekonomija je zaglavljena u krizi“, rekao je Klaus Volrabe iz ekonomskog instituta Ifo, navodeći upornu slabost u proizvodnji i sporu privatnu potrošnju.
"Teško da se može očekivati bilo kakvo poboljšanje ni u trećem kvartalu 2024. godine“, dodao je on.
Nemačka, koja je tradicionalno pokretač evropskog rasta, bila je jedina velika napredna ekonomija koja se smanjila 2023. jer se borila sa visokom inflacijom, usporavanjem industrije i hlađenjem izvozne potražnje. Niz indikatora je ukazivao na početak oporavka na početku godine, ali nade u snažan oporavak ublažene su slabijim podacima poslednjih nedelja.
"Nemačka trenutno ima veoma loše rezultate, posebno u poređenju sa susednim evropskim zemljama gde smo videli prilično snažne brojke rasta“, rekao je ekonomista LBBV Jens-Oliver Niklaš.
"Naravno, nemačka izvozno orijentisana industrija je više izložena slabosti kineske ekonomije, na primer, ali mnogi problemi su domaći“, dodao je on.
Nedostatak kvalifikovane radne snage, opterećujuća birokratija, skupa tranzicija zelene energije i godine nedovoljnog ulaganja u infrastrukturu doprinose nemačkoj problematici. Poređenje sa drugim teškašima evrozone bilo je oštro u utorak, pri čemu je francuska ekonomija porasla za 0,3 odsto više nego što se očekivalo u drugom kvartalu.
Španska privreda je takođe nadmašila prognoze, zabeleživši rast od 0,8 odsto na osnovu većeg izvoza i velike potrošnje domaćinstava. Sve u svemu, proizvodnja u 20-članoj evrozoni porasla je za 0,3 procenta u drugom kvartalu, više od 0,2 procenta koji su očekivali analitičari.
Vlada kancelara Olafa Šolca smatra da će nemačka ekonomija ove godine rasti za 0,3 odsto, podstaknuta rastućom potrošnjom kako inflacija dalje popušta, a kamatne stope pada.
Nemački podaci o julskoj inflaciji biće objavljeni kasnije u utorak, nakon što su u junu smanjili godišnju stopu od 2,2 odsto. Evropska centralna banka će pažljivo pratiti najnovije podatke o inflaciji i rastu dok razmatra da li da ponovo snizi stope u septembru, nakon što je prošlog meseca snizila troškove zaduživanja prvi put od 2019.
"Sve u svemu, današnji podaci još jednom potvrđuju da Nemačka zaostaje za rastom evrozone“, rekao je ekonomista ING-a Karsten Bžeski.
Ali on je dodao da je "odskok u drugoj polovini godine i dalje moguć, iako je malo verovatno da će biti jak”.
Bonus video:
(Mondo.rs, I.L.)