Uzgajanje lešnika može biti isplativo, ali zahteva strpljenje, dobru strategiju i upravljanje rizikom. Takođe, važno je pratiti tržišne trendove i prilagođavati se promenama u tražnji i ceni lešnika.
Koliko je lako ili teško uzgajati lešnik i da li Srbija i zemlje u okruženju imaju zemljište i klimu pogodnu za uzgoj ove biljne vrste, što su sve prednosti i mane ovog posla, portalu Biznis.rs približili su oni koji su posvećeni ovom poslu i poznaju prilike na tržištu. Među njima su poznati pevač Alen Islamović, koji se uporedo sa pevačkom karijerom posvetio uzgoju lešnika i Aleksandar Mauković iz okoline Šida.
"To je zahtevno, kao i svaki posao. To podrazumeva veliko ulaganje u startu, kupovinu zemljišta, sadnica, sistema za navodnjavanje, održavanje voćnjaka. Na prvu berbu treba dugo da se čeka, jer stiže tek u šestoj godini, a to je tek početak, pravi prihod počinje od desete godine“, kaže Mauković i dodaje da su najzastupljenije sorte u Srbiji Tonda. Gifoni, Tonda Romana, Tonda Nokioni i Enis.
Tonde je uglavnom za konditorsku industriju, dok je Enis više namenjen sirovoj potrošnji (bez prerade) i bolje se prodaje na pijacama. Tonde su italijanske sorte, a Enis je američki. Kompanija Pam promet prodaje lešnike kao sirovinu, ali i u ambalaži, prodavnicama zdrave hrane i supermarketima.
"Ako uđete u osnovnu preradu (odvajanje jezgra od ljuske), morate ispuniti visoke standarde. Prema srpskom zakonu, lešnik ne sme da ima sadržaj vlage veći od šest odsto, a skrivenu ili vidljivu trulež više od jedan. odsto, u šta spada i ujed stenice (koji, recimo u Italiji može ići i do deset odsto), i još mnogo analiza koje mora da uradi akreditovana laboratorija“, objašnjava Mauković.
Da je to zahtevan posao slaže se i Alen Islamović, koji je želeo da koristi zemljište koje je nasledila njegova supruga. Odluku da se uđe u posao uzgoja lešnika dodatno je ohrabrio sajet bivšeg gradonačelnika Bihaća Emdžada Galijaševića. Stabla lešnika se zalivaju isključivo vodom iz reke Une.
"Nije baš lako zabiti granu i tražiti da odmah rodi. Treba ispitati zemljište, obogatiti ga stvarima koje u njemu nedostaju, izabrati kontinentalne sorte lešnika, čuvati ih i čuvati sedam do osam godina. kako bi sačekali plodove, a pored toga se borili sa bolestima, štetočinama, sušama, prevelikim količinama kiše, mrazevima.
S druge strane, danas se lešnik poredi sa zlatom. Koristi se u farmaciji iu velikim količinama. Od njega se proizvode ulja za kozmetičke svrhe. Ljuska lešnika je najbolja kalorijska vrednost za proizvodnju peleta za grejanje, koren za uzgoj tartufa, ako neko zna da ga uzgaja. Jednom riječju, fenomenalna biljka koja rađa 80 do 100 godina i nudi veliko bogatstvo onima koji o njoj brinu“, otkrio je Islamović.
"Morate paziti kako se zalivaju, previše vode ne valja. Prskanje se vrši dozvoljenim ekološkim proizvodima, jer danas kada odnesete plod na analizu pročitaće šta ste radili na i oko lješnjaka. , čime ste ga hranili, prskali itd., objašnjava. Međutim, kada se čeka rod i zadovolji se kvalitet, ima prostora za distribuciju.
"Tražnja najviše zavisi od Turske, jer su oni najveći proizvođač u svetu od 65 do 70 odsto, najveći svetski kupac je kompanija Ferero, koja otkupljuje 30 odsto svetske proizvodnje (koja ima prerađivačke kapacitete u Turskoj i Italiji). Gotovo da se može reći da oni indirektno diktiraju cenu lešnika", smatra Mauković.
(Mondo, I.L.)