Odlazak studenata na fakultet u drugi grad veliki je finansijski izazov za jednu porodicu. Samo za iznajmljivanje stana u univerzitetskim centrima roditelji ili studenti moraju da izdvoje najmanje 200 evra, a ako je on bliže nekom od fakulteta, cena je u proseku oko 450 evra, odnosno više od 50.000 dinara. Kada se tome dodaju troškovi komunalija, ishrane, povremenog odlaska kući, redovnih troškova studiranja, čak i ako ne plaćaju školarinu, studenti moraju mesečno da izdvoje sumu koja se približava medijalnoj plati u Srbiji, koja je u maju ove godine bila nešto veća od 77.500 dinara.
Zato ni ne čude rezultati istraživanja koje su prošle godine sproveli studenti beogradskog Fakulteta političkih nauka, u kom su utvrdili da su među najvećim problemima studenata na Beogradskom univerzitetu obezbeđivanje povoljnog smeštaja (28 odsto ispitanika) i visoke školarine (24%).
Da li ste student?
Kada se svi troškovi saberu, jasno je da je studiranje jednog člana porodice sa prosečnim primanjima u drugom gradu - veliki izdatak. Kako je onima koji imaju dva studenta, suvišno je i govoriti.
Cene stanova
Među najvećim izdacima studenata, pogotovo ako studiraju u gradovima gde su cene nekretnina više, kao što je Beograd, je stanovanje. Visina kirije za iznajmljivanje stanova poslednjih godina je rasla, pa su sada čak i oni manji stanovi dosta skupi.
Jelena Dukić kaže za NIN kako je mnogo faktora koji mogu da utiču na cenu stanova i dodaje da su cene na tržištu stabilne, ali više u odnosu na ranije godine. "Cenu stanova za iznajmljivanje određuje više faktora, a jedan od najvažnijih je odabir lokacije, ali i nivo opremljenosti nekretnine, struktura stana, kao i da li će se budući studenti opredeliti za novogradnju ili starogradnju. Cene na tržištu su trenutno stabilne, ali su svakako više nego u periodu od pre nekoliko godina. Najniže prosečne cene stanova u ponudi su oko 200 evra, za stanove manje površine uglavnom u opštini Palilula, u naseljima Karaburma i na levoj obali Dunava", kaže Jelena Dukić.
Međutim, studentima je lokacija stana veoma važna, pa tako kirija raste što je stan bliže fakultetima ili ako ima dobru liniju prevoza koja vozi do nekog od fakulteta. Jelena Dukić savetuje studentima da ne ostavljaju potragu za stanom u poslednji čas, jer je ponuda u avgustu i septembru mnogo veća.
"Godinama je jedna od najpopularnijih lokacija Bulevar kralja Aleksandra - Vukov spomenik, zbog dobre povezanosti, blizine centru ali i vise univerziteta u tom kraju. Najniža oglašena cena u tom kraju je 450 evra za stanove površine između 30 i 40 kvadrata. Treba uzeti u obzir da se ove cene odnose samo na iznajmljivanje, te da mesečne režije nisu uključene u cenu. Takođe popularna lokacija je i opstina Voždovac - naselja Vojvoda Stepa, Dušanovac i Banjica. Na Banjici je najniža cena oglašenog stana 250 evra, ali je najviše stanova oglašeno po ceni od 550 evra. Slično je i u naseljima Vojvoda Stepa i Dušanovac. Novi Beograd je takođe postao jedna od popularnih lokacija za studente u poslednje vreme, zbog dobre povezanosti sa svim delovima grada", rekla je ona.
Studentski domovi
Budžetskim studentima je, zbog mogućnosti boravka u studentskom domu, finansijski lakše, a čak 36,4 odsto studenata u Beogradu živi u domu. Međutim, neretko se dešava da se domovi popune zbog velikog broja studenata sa dobrim prosekom, pa tako i oni koji su svojim mestim na budžetu stekli pravo na dom, nemaju drugog izbora nego da iznajme stan. Samofinansirajućim studentima je od samog početka mogućnost boravka u domu onemogućena.
Cene domova za studente na budžetu ne mogu ni da se porede sa cenom stanova. Na mesečnom nivou, student koji boravi u domu, u zavisnosti od kategorije sobe i broja studenata u njoj, plaća od 1.300 do 3.190 dinara.
Ono od čega zavisi mesto brucoša na budžetu jeste broj bodova koji nosi iz škole, kao i porodična primanja. Zbog velike navale na studenske domove i prevelikog broja vukovaca koji za njih konkurišu, porodična primanja igraju značajnu ulogu.
"Živim delimično u centru grada, ako se tako može nazvati, nadomak glavne autobuske stanice i trenutno plaćam 150 evra stan bez komunalija. Pre toga sam živela u domu i bilo mi je znatno jeftiniije, međutim, kako više nisam na budžetu, to nije moguće. Postoji mogućnost da samofinansirajući studenti konkurišu za dom, međutim, jako je mali broj studenata koji uđu na ta mesta. Kada nisam uspela da dobijem dom odlučila sam se za stan, i pravo je čudo što sam pronašla nešto ovako jeftino, jer sve što sam tražila je znatno skuplje i ne bih mogla da priuštim da plaćam po 300 evra stan uz komunalije. To bi stvarno bio veliki izdatak mojim roditeljima jer ja još uvek ne radim", rekla je Julija, studentiknja četvrte godine Fakulteta političkih nauka.
Hrana
Ono što olakšava svim studentima da uštede, jeste studentska menza, koja je u sklopu domova. Međutim, za razliku od boravišta, ona je dostupna kako budžetskim, tako i samofinansirajucim studentima. Budžetske cene po obroku iznose 56 dinara za doručak, 120 za ručak i 90 dinara za večeru, što ukopno iznosi 266 dinara dnevno za sva tri obroka. Na mesečnom nivou ovaj trošak iznosi oko 8.000 dinara.
Iako samofnansirajući studenti imaju pravo na menzu, razlika u budžetskim i ekonomskim cenama postoji. Ekonomske cene po obroku iznose 130 dinara za doručak, 310 ručak, 240 večera, što iznosi 680 dinara dnevno za sva tri obroka.
U proseku, na mesečnom nivou studenti koji plaćaju ekonomsku cenu daju oko 21.800 dinara.
Za studente koji žive u stanu postoji prepreka u vidu razdaljine od menze. Ako nisu te sreće da u blizini stana imaju menzu, onda su primorani da hranu spremaju sami, što im takože povećava troškove, ili da putuju do prve najbliže menze.
"Najviše novca potrošim na hranu. Hranim se u menzi koliko god mogu, pošto menza baš nije blizu. Postoji jedna na Obilićevom vencu, zove se „Tri kostura“, međutim, kažu ljudi da ne radi redovno i onda baš retko idem tamo jer ne znam da li će biti otvorena. Imamo i menzu "Mika Mitrović" kod mog fakulteta na Voždovcu. Tamo uglavnom idem kad idem na fakultet, kad ne idem ne isplati mi se da putujem samo zbog menze, tako da obično jedem kod kuće. Mesečno potrošim sigurno 200 evra na hranu", objašnjava Julija.
Hrana i krov nad glavom nisu jedini troškovi o kojima akademci moraju da brinu. Tu je i prevoz koji iznosi 1.000 dinara mesečno, knjige, skripte, uplate ispita, džeparac... Ukoliko moraju da plaćaju i školarinu, koje se kreću od 60.000 do 300.000 dinara po godini studiranja i plaća se u mesečnim ratama, finansijsku konstrukciju je teško zatvoriti za većinu.
BONUS VIDEO: LIJEPO DRUŽENJE NA STUDENTSKOM PIKNIKU U PARKU UNIVERZITETA
(Mondo/NIN/Miloš Škrbić)