Poznata kompanija za proizvodnju baterija Varta već dugo se nalazi u krizi. Uprava je donela nekoliko loših odluka, ali sada se čini da je nađeno rešenje. Tokom proteklih meseci, u baterijskoj kompaniji Varta gomilale su se loše vesti: firma se našla na meti hakerskog napada, počeli su da izostaju godišnji izveštaji o zaradi, postavljeni ciljevi nisu ostvarivani. Tradicionalna kompanija iz Elvangena u Nemačkoj sve dublje tone u krizu - uprkos tome što se baterije smatraju proizvodima budućnosti.
Dobra vest: izgleda da je borba za opstanak privremeno završena. Kompanija je tokom vikenda objavila da je postignut dogovor sa finansijskim poveriocima i investitorima. Napravljen je plan za restrukturiranje kompanije.
Otplata duga i ulazak Poršea kao spas
Plan predviđa pre svega dva koraka: otpis dela dugova i produženje kredita, što bi trebalo da smanji dug od skoro pola milijarde evra na 200 miliona evra. Zatim će osnovni kapital Varte d.o.o. biti smanjen na - nula evra. Posledica te mere: sadašnji akcionari ostaju bez kompenzacije, a kompanija napušta berzu. Predstavnici akcionara već su najavili otpor.
Pored jedne kompanije dosadašnjeg većinskog vlasnika, Mihaela Tojnera, i proizvođač sportskih automobila Porše sada ulazi u Vartu. Dve strane ulažu po 30 miliona evra. Od poverilaca stiže dodatnih 60 miliona kao zajam. Ako sve bude išlo po planu, ovaj poduhvat bi trebalo da obezbedi finansiranje firme do kraja 2027. godine.
Kompanija sa dugom istorijom
Firma - čije ime se sastoji od početnih slova reči "Prodaja, punjenje i popravka prenosivih akumulatora" - osnovana je 1887. godine. Čak je i istraživač Fridtjof Nansen imao Varta baterije na svojoj polarnoj ekspediciji. Danas Varta nema mnogo zajedničkog sa kompanijom koja je osnovana kao fabrika akumulatora u Hagenu. Razlog: firma je zapala u krizu još devedesetih godina. Bila je podeljena i njeni delovi su prodati.
Bum zahvaljujući baterijama za bežične slušalice
Austrijanac Tojner ušao je u posao 2007. godine. Kupio je sektor za mikrobaterije i deset godina kasnije ga izveo na berzu. Činilo se da Tojner ima dobar osećaj: početak trgovanja na berzi smatran je uspehom. Razvoj je uglavnom diktirala rastuća potražnja za punjivim litijum-jonskim baterijama - na primer za bežične slušalice i "pametne" satove.
Godine 2019. Varta je takođe ponovo kupila (povratila) poslovni sektor baterija za domaćinstvo. U roku od nekoliko godina, kompanija je gotovo učetvorostručila prihod. Da bi proširila proizvodnju, investirano je više miliona - i uzimani novi dugovi. U tom periodu, počela je i proizvodnja baterijskih ćelija za električne automobile.
Od nosioca nade do slučaja za restrukturiranje
Već 2022. godine pojavile su se prve pukotine: Varta se očigledno previše oslonila na jednog od svojih glavnih kupaca - Epl. Američka kompanija tada je ugrađivala baterije iz Elvangena u svoje bežične slušalice. Kada je Epl našao drugog dobavljača, poslovanje je ugroženo. Tadašnji šef Varte, Herbert Šajn, nije postigao je ciljeve na planu prihoda i profita - i ubrzo potom je podneo ostavku.
Nakon toga, globalna ekonomska kriza i visoka inflacija su zadali udarac tržištu potrošačke elektronike. Potražnja za malim baterijama je opala. Konkurencija iz Dalekog istoka i problemi u lancu snabdevanja dodatno su otežali situaciju za Vartu.
Baterija za električna vozila u niši
Pored toga, Vartina baterija za električna vozila ostala je proizvod u specifičnoj niši: namenjena je samo hibridnim vozilima i može da uskladišti samo malu količinu energije. To je energije koja se stvara tokom vožnje, na primer kočenjem. Time se pokreće elektromotor koji služi kao podrška motoru sa unutrašnjim sagorevanjem. Sada Porše planira da preuzme većinski udeo u Vartinoj firmi-kćerki V4Drive Battery. Tom auto-gigantu baterije su hitno potrebne za hibridni pogon modela 911 karera GTS.
"Postavili smo lestvicu previsoko"
Varta je nastavila da tone u krizu. Radnici su morali da rade skraćeno, a kasnije su stotine radnih mesta ukinute. Kao da to nije bilo dovoljno, u proleće je hakerski napad paralizovao proizvodnju na nemačkim lokacijama.
Predstavnici radnika i akcionara uglavnom krive menadžere za krizu. Čak je i Tojner, predsednik nadzornog odbora kompanije, nedavno u intervjuu za "Frankfurter algemajne cajtung" bio samokritičan: "Postavili smo lestvicu previsoko. Pokrenuli smo razne projekte, mnogo investirali, proširili proizvodnju".
Rekao je da je previše novca uludo investirano, dok nije došlo do pada - zbog nedostatka procene rizika i preopterećenja organizacije. "Gledajući unazad, moram priznati da je nadzorni odbor, na čelu sa mnom, morao mnogo ranije da insistira na izradi održivih analiza rizika", priznao je.
Šta dalje?
Varta želi da zadrži sve svoje lokacije u Nemačkoj. Prema rečima portparola firme, doći će do umerenog smanjenja broja radnih mesta u administraciji. Međutim, u proizvodnji se traže radnici. Šta to na kraju znači za ukupan broj zaposlenih - trenutno oko 4.000 ljudi - još nije poznato.
Dogovor mora biti dokumentovan tokom narednih nedelja i podnet sanacionom sudu. Za to je potrebna saglasnost svih strana uključenih u proces, a nemački Savezni zavod za borbu protiv kartela mora dati zeleno svetlo. Očekuje se da će proći nekoliko meseci pre nego što plan bude finalizovan. Svi se nadaju se da će proces biti završen do kraja godine.
BONUS VIDEO:
b
aterije smatraju proizvodima budućnosti.