Nakon vesti o unovčavanju čekova za proviziju u zalagaonicama, o čemu je Mondo pisao, oglasili su se iz Narodne banke Srbije. U odgovoru za naš portal objasnili su ko i u kojim uslovima ima prava da se bavi izdavanjem kredita
Prema Zakonu o bankama, samo banke imaju pravo da se bave davanjem kredita, osim ako postoji specifičan zakon koji omogućava drugačije. Drugim rečima, samo izuzetno i na temelju posebnih zakona, druge osobe ili entiteti mogu pružati kredite. Na primer, to se odnosi na platne institucije i institucije elektronskog novca, koje, uz prethodno dobijenu dozvolu, mogu obavljati ovu delatnost, ali isključivo u svrhu izvršavanja platnih transakcija.
Iz NBS nam objašnjavaju da nijednim posebnim zakonom nije dato ovlašćenje zalagaonicama da se bave davanjem kredita odnosno pozajmica uz kamatu tj. proviziju.
"Imajući u vidu navedeno, zalagaonice se ne mogu, u vidu delatnosti, baviti davanjem pozajmica uz kamatu, bez obzira na oblik, odnosno pravnu formu u kojoj su registrovane", objasnili su.
Sa istim pitanjem obratili smo se i pravnicima, koji su nam rekli da, za početak, "problem" pravi to što rad zalagaonica nije konkretno uređen zakonom, pa se moraju primenjivati zakoni koji se dosta široko mogu tumačiti. Upravo to stvara određene nedoumice.
"Ugovorom o zalozima obavezuje se dužnik ili neko treći (zalogodavac) prema poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar čuva i po prestanku svog potraživanja vrati neoštećenu zalogodavcu", rekli su za naš portal iz advokatske kancelarije Antić.
Takođe, Uredba o kasifikaciji delatnosti predviđa šifru delatnosti 64.92 Ostale usluge kreditiranja, kojom je između ostalih pobrojana i usluga zalagaonica. Na osnovu navedenog čini se da zalagaonice mogu da posluju bez problema u skladu sa zakonom.
Za kraj objasnili su da Zakon o bankama propisuje da se samo banka može baviti davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, kao i lica koja su za to ovlašćena zakonom.
"Kredit treba razlikovati od zajma. Dakle, ugovor o kreditu se zaključuje sa bankama i kamata je bitan element ugovora. Zajam mogu da daju ostala pravna i fizička lica, a kamata može ali se ne mora ugovarati. Takođe, ako se određeno lice pretežno bavi davanjem zajmova i od toga ostvaruje zaradu, postoji indicija da se neovlašćeno bavi davanjem kredita što je kažnjivo", dodali su.
Oglasi na sve strane
Oglasi ovog tipa preplavili su društvene mreže, neretko ih je moguće videti zalepljene na stanice, izloge, bandere po gradu.
Proces funkcioniše tako što za ček u vrednosti od 5.000 dinara zalagaonice daju 4.500, a na klijentu je da odluči da li će narednog meseca platiti proviziju, otkupiti ček po punoj ceni ili ostaviti zalagaonici da isti unovče u banci i klijentu na taj način naplate dugovanja.
(Mondo.rs)