Studenti u Beogradu žele smeštaj u blizini fakulteta
Studenti u Beogradu žele smeštaj u blizini fakulteta, a najčešće dele kiriju i troškove sa kolegama. Izbegavaju agencije koje debelo naplaćuju proviziju i direktno se dogovaraju sa budućim gazdama.
Šta očekivati od stanova u centru grada?
Mračno, uprkos tome što su svi prozori širom otvoreni. Miris vlage i starog nameštaja na kom se može videti i pokoja buba. Zeleni zidovi, buđ u tuš kabini, zarđala ograda na terasi, polomljeni regali, stolovi i stolice koji se klimaju i zavese požutele od dima. Visina kirije za ovakav stan od 40 kvadrata u centru Beograda košta – 450 evra.
Sa ovom scenom se redovno susreću studenti koji su u potrazi za smeštajem tokom školovanja, a posebno uoči početka godine. Prosečna cena garsonjera u glavnom gradu trenutno je, prema podacima jedne agencije, 300 evra, a jednoiposobnog stana u kom mogu da borave dva studenta 470 evra.
Ranije je bila praksa da studenti iznajmljuju sobe u kućama i stanovima u kojima već žive porodice, ali život sa gazdama više nije uobičajen. Na oglasima se nalazi tek poneka ovakva ponuda, a agencije ih ne oglašavaju.
Zašto je direktan dogovor sa vlasnikom bolja opcija?
Postoje dva načina iznajmljivanja stana i oba podrazumevaju da se naoružate strpljenjem: prvi je direktno od vlasnika, a drugi preko agencije. Većina agencija prilikom potpisivanja ugovora traži proviziju od 50 odsto u odnosu na kiriju, kao i depozit u visini cene izdavanja, zbog čega se, kako nam priča student engleskog jezika Sergej Milentijević, uglavnom izbegava ovaj drugi način.
– Lakše mi je da se dogovaram direktno sa stanodavcem. Ponekad kasni plata i jednostavnije je da zamolim vlasnika da sačeka za kiriju. Cene su visoke, dok sam gledao preko sajtova bio sam jako obeshrabren jer ispod 300 evra postoje samo garsonjere u delovima grada poput Borče, Ledina, Belih voda – rekao je Milentijević, čiji se i fakultet i posao nalaze u centru Beograda.
– Jedva sam, preko kolege sa posla, našao nazovimo stan za 200 evra, bukvalno šupu u Svetogorskoj. U pitanju je garsonjera u predratnoj zgradi koja nema ni veš-mašinu – poverio nam se.
Pogledajte stanove u Beogradu do 300 evra ovde.
Studenti čine, prema podacima agencije, do 10 odsto zakupaca. Kako objašnjavaju, najveća potražnja za stanovima je krajem leta i početkom jeseni, kada se mladi pripremaju za novu akademsku godinu.
Najčešće se traže stanovi u blizni fakulteta, a najveći univerzitetski centri se nalaze kod Trga republike, u okolini Vukovog spomenika i na Voždovcu, pa su ovo za njih i najprivlačniji delovi prestonice.
Oni koji žele da žive blizu fakulteta u centru moraće da izdvoje za garsonjeru najmanje 470 evra, a za jednoiposoban stan 700 evra. Ukoliko nemaju dovoljno novca, najpovoljniju garsonjeru će pronaći u Rakovici po ceni od 200 evra, a još jeftiniji je stan u kući koji mesečno iznosi 160 evra. Dobro opremljen trosoban stan u Mirijevu košta 550 evra, koliko i garsonjera na Savskom vencu. Na Voždovcu se nalazi nekoliko fakulteta, i studenti sobu mogu da iznajme za 150 evra, garsonjeru za 250 evra, a jednoiposoban stan za 350 evra. U blizini Bulevara kralja Aleksandra stan od 20 kvadrata košta 300 evra, a na Vračaru ista kvadratura se može naći za 400 evra.
U sve ove cene nisu uračunati troškovi režija.
– Studenti predstavljaju izuzetno pouzdane zakupce po pitanju ispunjenja finansijskih obaveza, jer često iznajmljuju stanove na više godina, pa je dugoročna saradnja u obostranom interesu – navode iz agencije i ističu da se njihova ponuda, zbog velike potražnje, menja iz sata u sat. Trenutno u ponudi imaju garsonjere i jednosobne stanove (od 25 do 37 kvadrata), a koštaju od 200 do 250 evra mesečno, što je cena koja i najviše odgovara akademcima.
Najpopularnije lokacije za studente u Beogradu
Kad student traži samostalno smeštaj, izbor se, kako navode iz agencije na nekretnine, najčešće svodi na garsonjere i stanove jednosobne i jednoiposobne strukture.
– Zbog visokih cena nekretnina česta je praksa zajedničkog zakupa. Studenti kojima je bitniji sopstveni prostor odlučuju se da iznajme stan sami, ali na opštinama koje su udaljene od centra zbog pristupačnije cene. Gleda se i da se iznajmi stan na lokaciji sa koje je potreban jedan prevoz do fakulteta koji studiraju – ističu iz ove agencije.
Do porasta cena zakupnine stanova došlo je i nakon početka rata u Ukrajini, kada je veliki broj Rusa došao u naš glavni grad.
– Sada živim na Konjarniku i pošto zgrada nije legalizovana, garsonjeru plaćam 100 evra, a sa računima bude oko 150 evra. Naravno, ovo je cena koja je određena pre dolaska Rusa, ali moj gazda je doneo odluku da je neće podizati – rekao je nam je Mile Rajković i istakao da je i tada potraga za stanom bila „detektivski posao”.
Biraju akademci, ali biraju i gazde
Naravno, kao što se studenti žale na gazde, visoke cene i stanje stanova za izdavanje, loša iskustva često imaju i oni koji izdaju nekretnine, zbog čega, kažu, i podižu kiriju i dobro gledaju ko će im biti budući stanar. Vlasnica stana od 39 kvadrata na Karaburmi nam kaže da je imala nekoliko ružnih situacija u proteklim godinama: od crtanja i bušenja zidova, uništavanja nameštaja, do neplaćenih računa za struju za više meseci, pa je na kraju bila prinuđena da uvede praksu duple kirije na useljenju, kao depozit za ovakve situacije. Javna je tajna i da stanodavci koji izdaju nekretnine u boljem stanju ipak gledaju odakle dolazi budući akademac, šta studira, šta mu rade roditelji, da li dovodi kućnog ljubimca, da li će da živi sam ili će biti više njih, a društvo uglavnom znači žurke i pritužbe komšija. Dakle, spremite se i za lična pitanja kada krenete u potragu za stanom.
Izvor: Politika.rs