Čuvanje stoke je životni poziv Ševala Fušeka iz Duba kod Travnika. Ima stado od 200 ovaca i dvadeset krava koje svake godine vodi na ispašu na planinu Vlašić. Ali ove godine ga je vreme nateralo da se prvi put vrati u blizinu. Suša je pogodila i planinske visove, usled čega životinje nisu imale šta da jedu. Imao je dovoljno vode, ali je i pored toga već u septembru sišao sa planine.
"Gori Vlašić ove godine gori. Ovce na Vlašiću mesec i po dana nisu jele. Ko je gore ostao na prinudnoj ispaši i od toga nema šta. Ovce ginu, od stoke ove godine nema. Nema sira, nema ništa ove godine", rekao je Fuško.
Kaže da za svojih 65 godina života nikada nije doživeo ovakvu sušu, a od starijih nije čuo da su se zbog sličnih tegoba izjedali.
"Da nisam imao vode, odavno bih morao da siđem. Imam 20 krava, morao bih da donesem vodu za njih. Nemam račun, dajte mi svaki dan 200 maraka (102,56 evra) da donesem vodu. Iz sela ne možeš doneti, kad selo nije imalo ni vode. Bazeni su se vrteli jer nije bilo vode. Malo sam izvukao iz reke, jer sam imao stoku", snašao se iskusni stočar.
Kaže da je isplativije držati ovce nego krave. Za krave treba štala, kaže, ali i silaža. Da ih pomuze, ne može da pokrije troškove onih koji ne daju mleko. Zato je, kaže, sa ovcama lakše. Iako radi u kafićima, prodavnicama, pa čak i kao šumar, život mu se preokrenuo otkako čuva ovce.
"Najbolje se osećam sa ovcama i najbolji sam u matematici. Šta god sam stekao, stekao sam sa ovcama. Nisam stekao da budem jak, da budem direktor ili obrazovan čovek. Ono što imam, može se dobro živeti i sačuvati. Skoro sam kupio stan u Travniku. Novogradnja. Svako može da zaradi. Imam 50 jagnjadi, sva će se juriti. Biće odbijeni i biće 400 jagnjadi, po 300 maraka (153,84 evra), to je 12.000 maraka (6.153,85 evra)", izračunao je Fuško.
Trenutno se cene stanova u Travniku kreću uglavnom između 1.000 i 1.500 konvertibilnih maraka (513 i 770 evra) po kvadratu. Ima, naravno, i skupljih, koji koštaju i više od 3.000 maraka (oko 1.540 evra) po kvadratu, ali se nalaze u neposrednoj blizini skijališta Vlašić.
Osim jagnjadi koju, u zavisnosti od starosti, prodaje za osam do 12 maraka (od 4,10 do 6,15 evra) po kilogramu. Od prodaje sira živi i Ševal Fuško. Naravno, ovčije meso koje je kvalitetnije i traženo, a ima mnogo bolju cenu od kravljeg.
"Sir neće biti skuplji kada narod nema para. Čime će ga kupiti? Kada nekome kažete da je 20 maraka (10,25 evra) kilogram sira, pitaju se kako i čime će ga kupiti. Moj je na prodaju. Prodao sam nešto za 15 maraka (7,69 evra). Zadovoljan sam i ako je za tu cenu", rekao je on.
Sa onim što proda može da plati drugog pastira, ali niko ne prati njegov račun.
"Hteo sam da nađem pastira, davao sam mu 2.500 maraka (1.282 evra) mesečno tri meseca. Niko nije hteo. Ovo je obavezan posao, odgovorni ste 24 sata dnevno. Leziš da spavaš i slušaš na jedno uvo, da ne dođe vuk", kaže on i dodaje da zato spava u šatoru kod ovaca.
Ali on je godinama razvijao taj posao. Sad se isplatio. Dobiće više novca, jer pred zimu treba smanjiti stado. Već je prodao 40 ovaca i planira da proda još 10
"Znam da radim sa ovim i imam para. Da sam ja držao zgradu, ne bih znao. Žena, sin, snaja, svi radimo, svi smo zadovoljni. Nemam šta da zamerim", zaključio je Fuško.
BONUS VIDEO:
(Bizportal/MONDO/Ivana Vlajković)