Iako se u javnosti trenutno najviše priča o vozačima autobusa iz Nepala, dominantan dolazak radne snage u Srbiju beležimo iz Kine, zatim Rusije, a od 2017. godine imamo i eskponencijalni rast Turaka.
Ovo su prvi rezultati analize "Mobilnost radne snage u Srbiji" koju je sproveo Insitut za razvoj i inovacije, a koja će u javnosti biti predstavljena u oktobru.
Podaci su prikupljani od decembra prošle godine i pokazuju da je broj radnika iz Turske trostruko porastao u periodu od 2017. do 2021. godine. Preovlađuju u poslovima na auto-putevima i gradilištima, dok Indijci zauzimaju 4. ili 5. mesto i zanimljivo, beleže rast zapošljavanja u sektoru poljoprivrede.
"Od početka godine zaključno sa julom u Srbiji je izdato oko 50.000 radnih dozvola", poručuje ekonomski stručnjak Nenad Jevtović.
Ističe i da je ekonomsko stanje na tržištu rada 2008, 2009. i 2012. godine neuporedivo sa trenutnim. I to na bolje.
"Prvenstveno je to posledica svetskih kretanja i toga da već 25 godina nemamo rat na ovom području. Suviše ste blizu onima koji su mnogo napredni i to se preliva i na nas. Kada ste imali gotovo milion nezaposlenih, kako da ti dođe strani radnik?
Sada imamo 296.000 nezaposlenih i taj broj ne znači da su oni trajno bez posla i da ne računamo na njih. Reč je o frikcionoj nezaposlenosti, "nemam posao dok ne pređem sa jednog na drugi", pojašnjava Jevtović.
U Americi se to naziva prirodna nezaposlenost koja se kreće od tri do četiri odsto, dok smo mi trenutno na 8,6.
Šta se promenilo kod Rusa i Ruskinja?
Pre 14 godina Rusi i Ruskinje su dozvole za boravak u Srbiji najviše tražili zbog sklapanja braka, a sa promenom geopolitičke situacije sada je to radni motiv.
Međutim, Jevtović smatra da je to prolaznog karaktera. Odnosno, kada dođe do smirivanja tenzija između Ukrajine i njihove matične zemlje, Srbija će biti samo prolazna stanica.
Gde Srbi najviše idu?
Zemlje koje Srbi dominantno biraju su i dalje Nemačka i Austrija, a da osim Evrope najveću dijasporu imamo i u Sjedinjenim Američkim Državama. S tim što u Americi, Srbi značajno bolje žive nego u Evropi: imaju svoje biznise i povezaniji su.
Zanimljiv detalj iz analize je i da se po cenama rada polako približavamo Nemačkoj, te da za odlazak uskoro neće biti presudan novac. Primera radi, na EXPO-u je satnica za električara 10 evra, dok je u Nemačkoj četiri evra više.
"Definitivno će doći do neke vrste konvergencije. Ljudi će odlučivati da li će otići ili ne zbog kvaliteta života i ličnih faktora", zaključuje Jevtović.
BONUS VIDEO:
(Telegraf Biznis/MONDO/J.D)