Istraživanje Infostuda, pokazalo je da mladi, pripadnici Generacije Z u Srbiji u proseku očekuju početnu platu od 89.345 dinara. U toku dalje karijere očekuju čak duplo veće primanje, odnosno više od 170.000 dinara. Postavlja se pitanje koji su još uslovi koje ta generacija traži kako bi se zaposlila i koliko su njihova očekivanja realna.
Miloš Turinski iz Infostuda kaže za Euronews Srbija da poslodavci i u Srbiji i u svetu kažu da su mladi u pogledu očekivanja o visini plate razmaženi i da imaju nerealna očekivanja.
"Ja bih ovde samo dodao da ovo jesu nerealna očekivanja, u skladu sa onim što tržište može da ponudi. Ali više su neusklađena zato što mladi očekuju jedan normalan iznos novca sa kojim mogu da normalno i pristojno žive. Tako da negde imaju i ta, da kažemo, realna očekivanja, samo nisu usklađena sa sistemom i sa tržištem rada", rekao je on.
S druge strane, Turinski je naveo da su mladi spremni i da volontiraju zato što su shvatili da će kroz praksu lakše da uđu u kompaniju.
Istraživanje Infostuda je pokazalo da najveći procenat njih, čak više od 50 odsto, navodi da bi volontirali ili bili na praksi do šest meseci, a Turinski kaže da postoje i oni mladi koji su spremni da to rade mnogo kraće i oni koji su spremni da budu na praksi ili volonterskom radu do godinu dana.
"Ako gledamo suštinu, šest meseci je potpuno u redu period da mogu i da se dokažu i pokažu tom poslodavcu i da poslodavac vidi da li postoji neka prilika da ih jednostavno zaposli regularno u svoj sistem", dodaje on.
Istraživanje je pokazalo da mladi žele da se bave poslom za koji su se školovali, a Turinski kaže da je potpuno normalno i očekivano što žele da rade u struci.
"U početku niko od nas nije radio taj prvi posao da je odmah bio automatski u struci, ali je uvek taj prvi posao dobrodošao da se makar steknu neke radne navike i da služi da nam bude jedan stepenik u nizu dok ne dođemo do željenog posla. Zaista se i upuštaju u neki radni odnos i trude se da uče što više mogu i da napune negde svoj CV sa nekim, možda, iskustvom koje će im značiti i prilikom daljih konkurisanja", rekao je Turinski.
Fleksibilni modeli rada i usavršavanje
Turinski je rekao da na prvom mestu mladi očekuju fleksibilnost na poslu, odnosno fleksibilne modele rada.
"To može da bude hibridni model, da rade pola-pola, pola radne nedelje iz kancelarije, pola od kuće ili sa nekog drugog mesta, ili da imaju mogućnost za potpuni remote. A zašto je to bitno? Zato što im je i te kako stalo do dobrog balansa između privatnog i poslovnog života, iz razloga što jako cene mentalno zdravlje. Kad smo kod mentalnog zdravlja, mislim da to mi, ranije generacije, nismo u dovoljnoj meri cenili ili nismo isticali i ova generacija zapravo to čini", rekao je Turinski.
On navodi da je hibridni model rada pokazao kao najbolji jer mladi imaju mogućnost i da se osećaju da su deo kolektiva kada odu u kancelariju, a sa druge strane i mogu da provedu kod kuće u radu, da se odmore i ne moraju nigde da izlaze.
Mladi, dodaje on, žele kompaniju koja ima zaista kvalitetnu kulturu koja podrazumeva dobre međuljudske odnose kako sa kolegama, tako i sa nadređenima.
Ali, sa druge strane žele i da imaju mogućnost da uče, usavršavaju se, da napreduju, da rastu unutar te kompanije, da nađu neku svoju svrhu, da doprinose i svom radnom mestu i kompaniji u celosti", rekao je Turinski.
Upitan o odnosu mladih prema stalnom zaposlenju, Turinski je rekao da je to pravilo o stalnom poslu važilo za starije generacije, a da je mlada generacija sklona da ukoliko ne nađe idealnu kulturu i poziciju, da olako promeni poslodavca, navodeći da poslodavci moraju na to da obrate pažnju.
"Imamo takvu jednostavnu situaciju da će promeniti posao za šest meseci, za dva meseca, za godinu dana, nisu lojalni poslodavcu ukoliko ne dobiju sve ono što su tražili", rekao je Turinski.
Na pitanje kakav je odnos mladih prema prekovremenom radu, Turinski kaže da ukoliko to nije ugovorom definisano ili ne moraju da rade, neće raditi, ali da će ukoliko postoji adekvatna kompenzacija, svakako pristati.
"Jedna od karakteristika generacije Z same po sebi jeste što zna šta neće. I to je ono što ih ističe i zašto ih mnogi zovu razmaženima. Nisu razmaženi, jednostavno samo znaju zbog čega hoće da rade i u kakvim uslovima hoće da rade, ali ne po cenu svog mentalnog zdravlja, nekog svog privatnog života", rekao je on.
Prema njegovi rečima, mladi su upoznati i oko svojih prava kada je reč o mobingu i znaju šta neće da trpe.
"Što se tiče mobinga i tog odnosa kakav je nekad bio, mislim da polako ostaje iza nas. Nismo ga još skroz iskorenili, to je činjenica, pogotovo ako pogledamo šire od Beograda negde u unutrašnjosti. Ali ja se nadam da ćemo, ako nastavimo ovim tempom i ovim trendovima sada koje dobijamo kao informacije iz svih naših istraživanja, da ćemo možda postati zaista tržište rada kako treba da izgleda", rekao je Turinski.
"Poslodavci moraju da se prilagođavaju i da se bore za kadar"
Turinski je naglasio da kompanije moraju da se prilagode, navodeći da je istraživanje Infostuda započeto od teze da u celom svetu generacija Z čini u ovom momentu 30 odsto stanovništva.
"Do kraja sledeće godine, taj isti procenat, dakle 30 odsto ukupno će činiti generacija Z na tržištu rada. To je već značajan udeo ako pogledamo radnu snagu. I jednostavno, poslodavci moraju da se prilagođavaju koliko toliko. Ne možda u potpunoj meri za sve ove, da kažemo, želje, ali ako krenemo samo od tih fleksibilnih modela rada, već vidimo da se to dosta primenjuje u raznim kompanijama i širom Srbije", rekao je Turinski.
On dodaje da je čak u malom broju kompanija u Beogradu primenjena četvorodnevna radna nedelja, koju uvode zemlje u Skandinaviji i na severu Evrope.
"Više nemamo onaj sistem što mi je izuzetno drago, odnosno imamo ga još, ali polako se gasi - ako nećeš ti da radiš, ima njih 20 na birou koji hoće. Zapravo, mi smo postali sada deficitarno tržište rada, gde poslodavci moraju da se bore za kvalifikovani kadar i moraju da humanizuju sve te ljude koje će raditi kod njih u kompaniji, nisu samo broj na isplatnom listiću", rekao je Turinski.
On je naglasio i da ima malo kvalifikovanih radnika i da je dugi niz godina deficit radne snage, da je problem to što među generacijom Z nema dovoljno zainteresovanih da se školuju za zanatska zanimanja i da tu postoji nesklad jer su dugi niz godina, pa i decenija, zanatlije odlazile u inostranstvo.
S druge strane, dodaje on, razvijala se digitalna generacija koja je zainteresovana za neke druge nauke i poslove.
Na mnogim prodavnicama, pekarama i frizerskim salonima su natpisi da se traže radnici za platu od 90.000 dinara, a ako dovedu još jednog, onda se nudi dodatnih 10.000 dinara.
"To su sad te već stimulacije, marketinški trikovi da pokušamo da dođemo do radnika", rekao je Turinski i dodao da upravo tim visokim platama poslodavci pokušavaju da se takmiče, da budu konkurentni na tržištu i da privuku ono što je ostalo od kadrova na tržištu Srbije.
Zbog nedostatka radnika za određene pozicije, Srbija uvozi radnu snagu iz inostranstva.
"Prošlu godinu smo završili sa preko 52.000 izdatih radnih dozvola. Ove godine do juna je već bio trend da smo u porastu za 70 odsto. Ako ćemo pratiti taj trend, ovu godinu završavamo sa 90.000 radnih dozvola. Ali to je za polje građevine", rekao je Turinski i dodao da stranih radnika ima i u ugostiteljstvu, a da rade i kao dostavljači.