Glavni ekonomista investicione banke Goldman Sachs, Jan Hatzius, poznat je po svojim pesimističnim prognozama neposredno pre svetske ekonomske krize 2008. godine. On je tada predvideo najveću finansijsku krizu od vremena Velike depresije 1930-ih.
Hatzius je predvideo blagi pad krajem 2022. godine, u vreme kada su mnogi strahovali da je recesija neizbežna. Za svoje prognoze Hatzus je osvojio brojne nagrade, među kojima je i nagrada za najtačniju ekonomsku prognozu u SAD za prethodne četiri godine. Takođe je osvojio brojne druge nagrade za prognoze, uključujući godišnje rang liste Wall Street Journala, Bloomberga i Institutional Investora.
Sada, Hatzius nudi uglavnom optimističku prognozu o još jednoj kontroverznoj temi u današnjem društvu: veštačkoj inteligenciji i njenom uticaju na američku ekonomiju. On je u ekskluzivnom intervjuu za CNN izjavio da je vrlo siguran da će veštačka inteligencija (AI) značajno da ubrza ekonomski rast tokom vremena, čineći radnike mnogo efikasnijima.
"Vidim to kao pojačivač produktivnosti. Veliki broj radnika u ekonomiji postaće produktivniji. To je veoma, veoma verovatno", istakao je Hatzius.
Očekuje se da će povećanje produktivnosti biti toliko značajno što je Goldman Sachs, globalna bankarska grupacija koja se bavi investiranjem, prošle godine navelo da poboljša svoju dugoročnu prognozu američkog bruto domaćeg proizvoda (BDP).
AI chatbotovi mogu da pomognu radnicima u istraživanju, pisanju izveštaja, izradi prezentacija, učenju o novim temama i prepoznavanju obrazaca u ogromnim količinama podataka. Čak su i Ministarstvo finansija i Poreska uprava počeli da koriste AI kako bi se borili protiv finansijskog kriminala i pronašli poreske prevarante.
Naravno, to ne znači da je veštačka inteligencija savršena. AI chatbotovi su optuženi za pristrasnost i stvaranje istorijski netačnih slika ljudi. Takođe je poznato da AI alati ponekad "haluciniraju" na način koji izgleda vrlo uverljivo.
AI će da "uništi" pojedine poslove
Takođe, postoji veoma realan rizik da će veštačka inteligencija da zameni neke radnike. Generativna veštačka inteligencija je već u stanju da piše detaljne e-poruke, rezimira obimne knjige, pravi duhovite reklame i dočarava fotorealistične slike - sve zadatke koje su ranije mogli da rade samo ljudi.
"To će uništiti zapošljavanje u nekim oblastima. Postojaće delovi tržišta rada na kojima će se moći da zameni obavljanje određenih poslova. I to će donekle da dovede do smanjenja zaposlenosti. Ali onda ćete naći i druge načine za inovacije i otvaranje novih radnih mesta negde drugde", ističe ovaj analitičar i ekonomista.
Radnici u "belim kragnama" posebno su izloženi ovim negativnom uticaju veštačke inteligencije. Goldman Sachs je ranije procenio da bi čak 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom širom sveta moglo na neki način da se automatizuje pomoću generativne veštačke inteligencije.
Povećanje BDP-a
Hatzius je priznao da je teško tačno predvideti koja će radna mesta biti uništena, a koja sačuvana.
"Ovo je priča o ekonomskom rastu i inovacijama stotinama godina: imate inovaciju koja u osnovi štedi radnu snagu i koja smanjuje zaposlenost u nekim oblastima, ali je potom podstiče u drugim. Kako će ta ravnoteža funkcionisati kratkoročno, teško je reći. Ali ono sam veoma siguran da to može značajno da doprinese rastu tokom vremena", naveo je Hatzius.
Satien Sangani, ekonomista i izvršni direktor softverske kompanije Alation, rekao je da će povećanje produktivnosti veštačke inteligencije da pomogne da se nadoknadi stagnirajuća radna snaga u Sjedinjenim Državama i drugde.
"Mnogo bumera odlazi u penziju, a radna snaga postaje sve manja. Veštačka inteligencija bi možda mogla da pomogne u usporavanju stope propadanja radne snage", rekao je Sangani.
Na primer, Sangani je ukazao na to kako AI chatbotovi mogu pomoći nekim zaposlenima u korisničkoj podršci u hotelima sa nedostatkom osoblja i medicinskim stručnjacima koji se muče sa pregledanjem složenih medicinskih kartona.
"Ovi radnici će biti potpomognuti, a ne zamenjeni veštačkom inteligencijom", rekao je Sangani, iako je dodao da postoje i mesta gde će AI zameniti radnike.
MMF: Veštačka inteligencija bi mogla da produbi nejednakost
Čak i ako AI ubrza ekonomski rast, nema garancije da će svi imati koristi. Ranije ove godine, Međunarodni monetarni fond (MMF) je procenio da bi skoro 40 odsto radnih mesta širom sveta moglo da bude pogođeno veštačkom inteligencijom i upozorio na to da će ovaj trend verovatno da pordubi nejednakost.
Kako bi se borio protiv uticaja veštačke inteligencije, MMF je pozvao vlade da izgrade mreže socijalne zaštite i programe prekvalifikacije radnika.
U međuvremenu, investitori su i dalje opčinjeni potencijalom veptačke inteligencije. Oni ulažu milijarde dolara u akcije veštačke inteligencije, podstičući novu zlatnu groznicu na Volstritu. Ali neki su zabrinuti da je "bum" veštačke inteligencije preterao.
Džeremi Grantam, koji je predvideo krah dot-koma 2000. i finansijsku krizu 2008. godine, nedavno je upozorio da je veštačka inteligencija balon koji bi mogao da počne da se ispušta.
BONUS VIDEO: