Ko ne reskira, ne profitira, kaže stara narodna izreka, a ona bi se i te kako mogla primeniti na one građane koji su u stanju da stisnu petlju i, umesto u banku sa kamatom od 2,5 odsto, svoju ušteđevinu ulože u neki od otvorenih alternativnih investicionih fondova sa javnom ponudom gde će moći da računaju na zaradu i do 20 procenata, ali će njihov kapital biti izložen većem riziku.
Procenjuje se sa u bankama u Srbiji trenutno ima 15,5 milijardi evra štadnje, a deo ovog novca bi mogao da se prelije u ove fondove i svojim vlasnicima donese veći prihod. Dragan Lončar, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu objašnjava na koji način građani mogu ulagati u otvorene alterantivne investicione fondove sa javnom ponudom kod kojih nije ograničen minimalan iznos ulaganja.
"Građani kupuju takozvanu investicionu jedinici i onda njihov portfolio menadžer ulaže novac u različite investicije zbog potencionalno većeg prinosa. Ako oročite novac u banci dobićete kamatu od dva ili 2,5 odsto, a zadnjih godinu dana prinosi alternativnih investicionih fonodava su između 10 i 20 procenata, zavisno od fonda do fonda i toga koliko su dobro investirali. Rizik je veći ali je i prinos veći", kaže Lončar.
On objašnjava da na ovaj način pojedinci mogu da ulažu višak kapitala ili ušteđevinu u različite stvari.
"Građani preko ovih fondova mogu da ulažu u hartije od vrednosti, instrumente tržišta novca, u depozite banaka, berzansku robu, nepokretnosti, udele u drugim firmama, itd. Zato se ovi fondovi i zove alternativni. U zavisnosti od prinosa tog ulaganja zavisi koliko će brzo rasti vrednost investicione jedinice. Na primer kupio sam investicionu jedinicu za 100 dinara, zaradili su 20 odsto i vrednost moje investicione jedinice je sada 120 dinara. Mogu da je prodam i zaradim 20 dinara i na tu zaradu da platim porez na kapitalnu dobit od 15 odsto", pojašnjava Lončar.
Više alternativa smanjuje rizik
Marko Janković, direktor Komisije za hartije od vrednosti kaže da investicije u otvorene altrnativne fondove sa javnom ponudom omogućavaju investitorima da na jednostavan način diversifikuju svoj portoflio, što samo po sebi smanjuje rizik.
"Sa druge strane, ti fondovi su jasno zakonski definisani i Komisija za hartije od vrednosti sprovodi nadzor nad svima njima i to je nešto što pruža veću transparentnost u poslovanju i smanjuje rizik od potencijalnih prevara. Profesionalni licencirani portfolio menadžeri upravljaju novcem tih fondova i biraju u šta će da investiraju što ih čini sigurnijim i u tom smislu. Obezbeđena im je i velika likvidnost", ističe Janković.
Prema njegovim rečima motiv pojedinaca da ulažu u alternativne fondove bio je poreski kredit od 50 odsto poreza na dohodak građana, što su mnogi koristili da u decembru ulože novac u fond, a u januaru ga povuku.
"To znači ako imam godišnji porez na dohodak 100.000 dinara i isto toliko sam investirao u otvoreni investicioni fond, platiću državi porez na dohodak samo pola od tog iznosa, odnosno 50.000 dinara. Kako bi stimulisala iskrene investitore da ulažu na ovaj način država je promenila zakon koji kaže da ne smeš da povlačiš sredstva iz fonda najmanje tri godine da bi ti važio poreski kredit", kaže Lončar.
Marko Janković, direktor Komisije za hartije od vrednosti kaže da investitori u svakom trenutku mogu da kupe još investicionih jedinica kod otvorenog alternativnog fonda ili da prodaju postojeće.
"Taj novac im je uvek na raspolaganju u poređenju sa oročenim depozitom u banci koji ne može da se dira dok period oročenja ne istekne. Investiciju u otvorene alternativne fondove mogu uvek povući nazad. Investicioni fondovi na dnevnoj bazi izračunavaju vrednost investicione jedinice i ukoliko investitor odluči da povuče svoju investiciju, tačno znaju koliko treba da mu isplate. Menadžerima je izazov da obezbede dovoljno likvidnih sredstava za takav slučaj, ali nismo imali ni jednu situaciju da fond nije u zakonskom roku od sedam dana isplatio investitora", objašnjava Janković.
U videu koji se nalazi ispod možete da pogledate kako da pametno uložite i zaradite novac na berzi. Savete je dao Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum securities.
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO/Ivana Vlajković)