Izvršni odbor Centralne banke doneo je odluku o privremenom ograničenju kamate na pet odsto za postojeće, ali i nove kredite sa promenljivom kamatom, kao i za nove kredite sa fiksnom stopom. Ograničenje je predviđeno Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji tek treba da se nađe pred poslanicima u Skupštini. Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS Bojan Terzić rekao je za RTS da svrha ograničenja nije samo definisanje maksimalne stope, već da se u budućnosti spreči nagli rast kamata.
Bojan Terzić je naveo da je privremenom merom iz 2023. godine, koja ističe 31. decembra, odnosno prestaje da važi od 1. januara naredne godine, kamatna stopa bila ograničena na 4,08 odsto. Objašnjava da se, u odnosu na prethodnu kamatnu stopu očekuje blago povećanje rata, ali je i dalje manje od onoga što bi bilo da nema ove odluke.
"Kamatna stopa bi bila negde oko 5,63 odsto, u proseku. Kod mnogih klijenata bi bila i veća, kod određenih klijenata nešto manja. Tako da mi sada sa pet odsto omogućavamo fazni i postepeni prelazak na tržišnu stopu, ali je to i dalje ispod tržišne stope", istakao je Terzić.
Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS navodi da je ovo fazno prilagođavanje pre svega za stambene kredite, ali su obuhvaćeni i ostali tipovi kredita - gotovinski, potrošački, kao i kreditne kartice.
Centralna banka je u odluci obrazložila i da je, pored ograničenja kamatnih stopa kod stambenih kredita, propisala i ograničenje kamatnih stopa za gotovinske i potrošačke kredite, tako da nominalna kamatna stopa kod tih kredita odobrenih u dinarima ne može biti veća od 14,75 odsto, a efektivna stopa koja uključuje sve troškove ne može biti veća od 15,75 odsto.
Kod kreditnih kartica i dozvoljenog prekoračenja, postoji ograničenje efektivne stope od 17,75 odsto, odnosno 19,75 odsto, što u slučaju dozvoljenog prekoračenja znači da će stopa odmah biti smanjena za trećinu, za sve korisnike ovog proizvoda.
Ograničenje kamatne stope je privremeno do donošenja zakona, čije se usvajanje očekuje u januaru.
"Svrha ograničenja nije samo da odredimo maksimalnu stopu, već i da u budućnosti sprečimo da imamo nagli rast kamata, kao što je to bilo u drugoj polovini 2022. i 2023. godini i, takođe, da podstičemo banke više ka fiksnoj stopi, posebno za stambene kredite", rekao je Terzić.
Prema podacima NBS, pre donošenja privremenih mera 80 odsto stambenih kredita bilo sa varijabilnom stopom, a svega 20 odsto sa fiksnom.
BONUS VIDEO: