O tome zašto je upravljanje tokovima novca presudno za opstanak svakog biznisa, ali i koji skriveni rizici vrebaju preduzetnike u Srbiji, govori naš sagovornik Vladimir Bošković u podkastu "Keš ekspert".
Koji su najveći rizici sa kojima se mali biznisi suočavaju danas?
"Rizik nelikvidnosti koji nastupa je jedan od najvećih, jer dosta firmi je propalo zato što nema dovoljno likvidnosti, nisu dobro isplanirali. Nelikvidnost najčešće nastupa kada su preduzetnici zavisni od jednog ili par velikih kupaca, dakle, ne postoji diversifikacija sa njihove strane koju je trebalo da izgrade. Rizik da ne mogu da obezbede dodatno finansiranje, na kraju krajeva, i rizik, moram priznati, radne snage. To je nešto što u poslednje vreme postaje problem ne samo male privrede, već i velikih kompanija", rekao je naš sagovrnik Vladimir Bošković u podkastu Keš ekspert i dodaje:
"Veliki su kao takvi interesantni za privlačenje radne snage, dok mala privreda ima tu lošiju poziciju i mislim da održavanje tima, održavanje stručnih kadrova, pre svega, mora da na neki način se sistemski obezbedi da bi oni mogli da nastave sa radom. Ako već oni to nisu sami uspeli da obezbede, ali prirodno je da teško da mogu biti sami sposobni da to urade, osim da pretplate. Onda ulaze neki drugi rizik da na već visoke troškove možda ne mogu odgovoriti visokim prihodima, odnosno njihove marže to ne mogu da podnesu".
Na koji način banke i fondovi mogu da pomognu malim i srednjim preduzetnicima?
Pokretanje i rast biznisa nezamislivi su bez snažne finansijske podrške, ali ta podrška ne izgleda isto kada dolazi od banke ili od investicionog fonda. Iako oba aktera pomažu kompanijama da napreduju, način na koji to rade potpuno je različit. Koja je ključna razlika između kreditnog finansiranja i ulaska fonda u vlasničku strukturu firme, ali i kako prepoznati šta je bolje za razvoj biznisa, objašnjava naš sagovornik Vladimir Bošković.
"Banke mogu da pomognu i uglavnom pomažu tako što finansiraju poslovanje. Procenjuju rizik i kažu da ovo ima smisla. To se radi kroz proizvode koje sam opisao za likvidnost, za investicije, lizing, faktoring. To su već klasični proizvodi koji omogućavaju da oni nesmetano nastave svoje poslovanje, da mogu da, po proceni banke, na kraju da vrate svoj novac. Banci iz ugla banke je na kraju najbitnije da svoj novac dobije nazad, a ne da ulazi u kapital firme. Fondovi rade potpuno drugačije. Fondovi ulaze u kapital firme, kupuju udeo kako bi svojim kapitalom, što je vrlo bitno za te kompanije, znanjem, i strukturom koju donose, skalirali, brže skalirali taj biznis da mogu za nekih četiri, pet do sedam godina da izađu i da preprodaju taj posao. Ali svakako donose dodatnu vrednost toj firmi i tu su vrlo strikne. Ulaze u kapitalno i samim tim su partneri kroz kapital. Mi smo partneri kroz finansiranje", rekao je Vladimir Bošković.
Da li imamo neki primer iz Srbije ili regiona kako je finansijski sektor zaista podržao razvoj preduzetništva?
Kada govorimo o uspehu domaćih kompanija na globalnom tržištu, postoji nekoliko primera koji jasno pokazuju da srpski biznisi mogu da dosegnu svetski nivo, uz pravi proizvod, pravu strategiju i tržište koje je spremno da prepozna vrednost. Jedan od najboljih primera dolazi iz IT industrije, a upravo o toj priči i njenom značaju govori naš sagovornik Vladimir Bošković.
"Pa imamo. Imamo dobar primer. Malopre sam spomenuo jednu kompaniju koju imamo kao dobar primer. Spomenuo bih kompaniju Nordeus. To je vrlo pohvalan jedan primer. Kompanija koja je prodata za veliki iznos para za ne tako veliko vreme, ali su upravo oni dobar primer da su pogodili pravu nišu kupaca, napravili su sjajan proizvod, dokazali da tako nešto može i globalno da se plasira i tu nastaje skaliranje vrednosti te kompanije i mogućnost da neki veliki ili veći, a svakako veliki, uđu i kažu želimo da vas kupimo. I to je recimo dobra stvar koju treba napomenuti", istakao je Bošković.
A neki loš primer, a da možemo da spomenemo?
"Mislim da se preduzetnica zove Elizabet Holms, koja je rekla da ima fantastičnu ideju, to je početkom 2000-ih bilo. Ideja je bila da može jedna kap krvi da se koristi za više hiljada raznoraznih analiza. Onda su došli raznorazni fondovi, privatni investitori, biznismeni koji su uložili ogromne pare i prikupilo se nekih 700 miliona evra da bi ideja kao takva postala neodrživa, sa lošim rezultatima, neisporučenim obećanjima i čak se neslavno završila tako što su ona i njen glavni izvršni direktor uhapšeni malo pre korone. Tako da, eto, recimo, to su primeri gde investitori mogu da promaše, a napravili su dobar hajp oko toga", zaključio je Vladimir Bošković u našem podkastu "Keš ekspert"
BONUS VIDEO: