Kompanija Lukoil prodala je svu svoju imovinu van Rusije švedskoj kompaniji Gunvor. Ova transakcija obuhvata i 112 benzinskih pumpi i dva skladišta u Srbiji, koji će uskoro dobiti novog vlasnika.
Šta ova prodaja znači za Srbiju, hoće li Amerika odobriti potpisivanje sporazuma između Gunvor grupe i Lukoila, i mogu li Srbija, Mađarska i Slovačka zajedničkim nastupom da pronađu rešenje za izazove koje nameću američke sankcije ruskim naftnim i gasnim kompanijama.
O ovim temama govorilo se u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, gde su gosti bili stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović i profesor Ekonomskog fakulteta Veljko Mijušković.
Ko su vlasnici Gunvora
“To je privatna kompanija koja se bavi kupovinom energenata. Prvi plasnik, Gennady Timčenko, imao je oko 88 odsto udela u vlasništvu, dok ostatak drže interni zaposleni. Kada je 2014. godine uveden prvi set sankcija Rusiji, Timčenko je izašao iz vlasničke
i upravljačke strukture i navodi se da njega više tamo nema. To je ono što je zvanično”, objasnio je jedan od sagovornika.
Šta kupovina Lukoila znači za Srbiju i zaposlene
Govoreći o uticaju prodaje na domaće tržište, Veljko Mijušković je istakao da je dogovor između Gunvora i Lukoila deo šireg paketa prodaje kompanije Lukoil International GmbH holding, koji obuhvata njihovu mrežu van Ruske Federacije.
"Tu su najvažnije zemlje Bugarska, Rumunija i operacije koje imaju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptu i Iraku. Naravno, u taj set uključena je i Srbija. Kada dođe do ovakve prodaje, praksa je da se zadrži lanac maloprodaje, što je slučaj i kod
nas. Mislim da neće doći do radikalnijih poteza kada Gunvor preuzme kompaniju“, rekao je Mijušković.
Dodao je da je situacija mnogo složenija u Bugarskoj i Rumuniji, gde Lukoil poseduje i rafinerije, dok u Srbiji ima samo benzinske pumpe i skladišta.
"U pitanju je oko 180 zaposlenih direktno u Lukoilu i oko 800 u kooperantskim firmama. Verujem da u ovom trenutku nemaju razloga da brinu po pitanju svog zaposlenja“, istakao je Mijušković.
Gunvor – globalni igrač sa reputacionim rizikom
Energetski stručnjak Velimir Gavrilović objasnio je da je Gunvor "međunarodna ogromna korporacija" sa godišnjim prihodima od oko 136 milijardi dolara i neto profitom od oko 720 miliona dolara.
"Oni trguju najviše naftom i gasom. Što se tiče reputacionog rizika, on svakako postoji, jer je neophodno da američka administracija odobri ovu transakciju. Problem je u tome što su upravo SAD pre nekoliko godina uvele sankcije Gunvoru", podsetio
je Gavrilović.
Prema njegovim rečima, američke vlasti su Gunvor optužile za korupcionaške šeme u Ekvadoru, gde su od 2012. do 2020. godine podmićivali službenike sa oko 100 miliona dolara radi dobijanja poslova. Proces je trajao godinama, a 2024. godine kompanija je priznala krivicu.
"Kada se saberu sve kazne koje su im uveli i Amerika i Švajcarska, Gunvor je platio oko 800 miliona dolara. U nekom smislu, ponovo zavisimo od američke administracije – da li će zažmuriti na to što su sami kaznili tu kompaniju pre nekoliko godina i odobriti transakciju, ili će proceniti da Gunvor nije odgovarajuća kompanija zbog reputacije. Moguć je i jedan i drugi scenario, ali pitanje je verovatnoće", rekao je.
Mogu li druge kompanije slediti ovaj model?
Na pitanje da li je ovo model koji bi i druge kompanije mogle da slede kako bi izašle iz slične situacije, Velimir Gavrilović je odgovorio:
“Naravno. To je nešto što Amerikanci priželjkuju i na čemu insistiraju poslednjih godinu dana. NIS je pod sankcijama od januara 2025. godine, i imali smo dovoljno vremena da se pripremimo za ovakve poteze i situaciju. Nismo uradili sve pripreme,
možda zato što ruska strana nije bila spremna da prihvati neke naše predloge u tom trenutku."
Gavrilović je podsetio da je moguće bilo smanjiti udeo ruskog vlasništva u NIS-u ispod kontrolnog praga.
"Ono što se odavno moglo uraditi jeste da se ruski faktor vlasništva u Srbiji spusti ispod famoznih 50 odsto. Radi se o oko 11 odsto, gde su Rusi, na jedan volšeban način, ‘odustali’ od tog vlasništva i prebacili ga na drugu rusku kompaniju "Intelligent’ iz Petrovgrada. To je, međutim, i dalje ruski kapital i ništa se nije suštinski promenilo po američkim zahtevima. A mi moramo da vodimo računa o tim zahtevima, jer smo okruženi NATO zemljama“, naglasio je Gavrilović.
Energetski aranžmani pod znakom pitanja
Govoreći o širem kontekstu energetskih odnosa sa Rusijom, Gavrilović je upozorio da bi se i snabdevanje gasom moglo naći pod pritiskom.
“Ovde u pregovore moraju da se uključe i druge stvari. Ovo je deo ukupnog energetskog aranžmana koji imamo sa Rusijom. Prvo je gas i gasovod koji dolaze preko Turske i Bugarske do nas, i to je pod znakom pitanja od 1. januara sledeće godine. Može i to da postane problem”, rekao je Gavrilović.
Prema njegovim rečima, u dokumentima Evropske unije jasno piše da je zabranjen tranzit ruskog gasa preko teritorija zemalja članica EU.
"Kasnije su to donekle amortizovali – verovatno zbog javnog mnjenja i pritiska zemalja poput Mađarske i Slovačke, koje su, kao i mi, pogođene tim merama. Dobra vest je da postoji gasovod koji dolazi iz Turske preko Bugarske, jer je ukrajinski gasovod već prekinut. Moramo, dakle, da sagledamo ukupan aranžman sa Ruskom Federacijom i da prevaziđemo sve probleme koje imamo. Jedna od stavki u tom procesu je i spuštanje ruskog vlasništva u NIS-u ispod 50 odsto", kazao je.
Da li ima vremena da se problem reši do Nove godine?
Na pitanje da li će period do kraja godine biti dovoljan da se reše problemi u interesu Srbije, Velimir Gavrilović kaže da sve zavisi od spremnosti druge strane.
"Ako postoji volja druge strane, svesni su da zalihe sirove nafte, koje su ranije dopremljene preko Janafa, prosto nestaju. One se prerađuju u naftne derivate, i posle tih nekoliko meseci – koliko je ministarka rekla da imamo vremena – mi više nemamo
sirove nafte, barem ne kroz Janaf. Moraćemo da je dopremamo drugačije", istakao je Gavrilović.
On je upozorio da su i alternativni pravci složeni:
"Moguće je snabdevanje baržama ili železničkim kompozicijama, ali tu postoje ozbiljna logistička ograničenja. Postoje i problemi sa rečnim baržama jer one prolaze kroz više zemalja Evropske unije. Iako je to međunarodni plovni put, može se desiti da se pozivanjem na ekološke zahteve i inspekcijske kontrole transport kroz Rumuniju - faktički - uspori ili onemogući", kazao je.
BONUS VIDEO:
(MONDO)