Ako imamo ideju za biznis i želimo da postanemo preduzetnici, kako taj put izgleda korak po korak i šta nam može pomoći da ostvarimo taj san? Na ovo, ali i mnoga druga pitanja, odgovore je dala u MONDO podkastu "Keš ekspert" savetnica za inovacije i preduzetništvo, Marija Suzić iz NALED-a.
Svaki novi početak, pa i pokretanje biznisa, nosi sa sobom neizvesnost. Kako to izgleda za ljude koji žele da postanu preduzetnici?
"Danas ako neko pokreće svoj biznis, mislim da je zaista važno, pre svega, da je to jedna hrabra osoba. I to je odlično. Zašto? Po različitim indeksima koji prate stanje preduzetništva u svetu, jedan od njih je 'Global Entrepreneurship Monitor', on prati i strah od neuspeha. I mi tu nismo na baš zavidnoj poziciji. Od 51 zemlje, koliko se posmatra, mi se nalazimo na 42. mestu. Znači da naši preduzetnici zaista imaju veliki strah od neuspeha," rekla je Marija Suzić iz NALED-a.
Zbog čega postoji strah od neuspeha?
"To je usled nedostatka kulture preduzetništva. Nama zaista nedostaje da shvatimo ne da niko neće uspeti, već da neki hoće, ali je mala verovatnoća da se to dogodi i uspe iz prvog puta. Uglavnom su to pokušaji i greške, iz tog procesa se uči. I to je ono što preduzetnici moraju shvatiti, da nemaju očekivanja da će odjednom napraviti neki, recimo, Microsoft, napraviće normalnu firmu koja radi, koja opstaje. To je zaista veliki uspeh, dakle ne treba da umanjuju svoj uspeh. Tako da zaista treba da budu hrabri i da pokušaju svoju ideju da pretvore u stvarnost."
Kako izgleda put pokretanja biznisa?
"Ako bih to opisivala u jednoj reči, rekla bih trnovito. Zaista je to težak proces. Veliki broj nas pre svega ima ideje. Evo, ja ujutru ustanem i često mi padne na pamet, mogla bih da pokrenem ovaj biznis ili onaj biznis, ali zapravo i dalje radim za platu negde. Znači nisam pokrenula sopstveni biznis. Zašto? Zato što prvo treba sesti, razložiti tu ideju, po koracima napraviti plan šta treba da uradim, kako, da zatim ispitam tržište. Recimo jedan od prvih koraka zaista jeste da vidim da li neko želi da kupi to što ja želim, da li neko želi svoj novac da da za ono što mu ja nudim."
Šta sve treba istražiti dok razvijamo ideju za biznis?
"Kolika je moja ciljna grupa, kupac, moj komšija, komšinica, mogu da odem da razgovaram sa njima da vidim da li su oni spremni da mi daju svoj novac za neku uslugu ili proizvod koji nudim. I to je prvi signal, zapravo, da postoji tražnja na tržištu. Ako postoji, ako smo utvrdili tim inicijalnim istraživanjem tržišta, onda dalje prelazimo na formiranje tima. Jer ja sam ekonomistkinja, ali ja ne mogu da znam sve. Ako želim da prodam softver, ne umem da ga napravim, ne umem da isprogramiram. Znači, meni treba programer. ili ukoliko želim da napravim neku online prodavnicu, meni opet treba neki web dizajner koji će to da uradi. Moram da oformim inicijalni tim i da sa njima vidim kako mi želimo uopšte to preduzeće da funkcioniše. Da li ću ja biti jedini vlasnik, da li oni žele udele u vlasništvu. U zavisnosti od toga mogu da budem preduzetnik, odnosno da osnovim preduzetničku radnju, ili mogu da budem recimo društvo sa ograničenom odgovornošću gde nas više može da bude upisano kao vlasnik tog preduzeća. Od toga mi naravno dalje zavisi da li ću voditi knjige ili ne. Ako hoću, ako sam DOO, onda moram da pronađem i knjigovođu. Dakle, to su sve neki saradnici koji okružuju preduzeće, koji omogućavaju da ja uspešno poslujem."
"Naravno, proizvod nastao iz ideje moram da nudim kupcima, fizički ili samo online. Možda mi treba da iznajmim neki prostor, skladište... Jako važno jeste i da se sagleda u početku, da se odmah ne krene velikim korakom, iznajmim veliki prostor, opremim, uložim, imam velika inicijalna ulaganja bez sigurne potvrde da imam prvo deset, pa potom i sto kupaca tog proizvoda. Moram postepeno da napravim plan kako ću da prihodujem, kako ću da zarađujem od svog proizvoda. I tu nam u velikoj meri može pomoći Business Canvas. On nam omogućava da kroz koristan format imamo jednu sliku koja nam pokazuje sve tokove prihoda, sve tokove rashoda, mapiramo sve poslovne partnere. Dakle, ne samo kupce i dobavljače, nego baš ovo navedeno, pa i poreskog savetnika, i knjigovođu, i banku s kojom ćemo sarađivati, ona nam je jako važna. Tako da moramo da izradimo Business Canvas i da pratimo šta se dalje dešava."
Gde "zapinjemo" kada razvijamo biznis?
Koji je to korak na kom se preduzetnici najčešće spotaknu? Da li je to registracija firme, da li je to pronalazak klijenata, da li je to finansiranje, biznis plan?
"Iskustva su, naravno, različita, a pričam o njima kroz razgovore sa zaista brojnim preduzetnicima koje sam upoznala. Moram da kažem odmah, najmanji problem je registracija firme. To je toliko jednostavan proces, gde sve se radi online na sajtu APR-a. Znači potreban je elektronski sertifikat koji imamo na ličnoj karti. APR čak ima i sopstveno uputstvo, pisano u PDF-u, video uputstvo, sve može da se uradi online. Procedura traje maksimalno pet dana, uplate se određene takse, i to može putem e-bankinga, tako da tu nema problema."
"Ali ono što nekada zaista bude izazov preduzetnicima jeste to testiranje ideje. Kako oni da testiraju svoj pilot projekat, neki prototip. U smislu, spremni su da testiraju, ali ne gledaju uvek blagonaklono na tu povratnu informaciju koju dobijaju, i nisu spremni da modifikuju proizvod ili da odustanu od ideja. Što je normalno, i mojih sto ideja koje se jave su mi drage. Naravno da niko nije srećan kada dobije odgovore, ja ne želim da vam platim za to što imate, meni to prosto ne treba, ne rešava moj problem."
Kako testiramo svoj proizvod ako pokrećemo biznis?
"Konkretan primer zavisi od biznisa koji započinjete kao preduzetnik, ali hajde da krenemo, recimo, od proizvodnje nakita. Testirate tako što napravite nekoliko komada, odete na neke mini prodaje, noćne bazare, novogodišnje... Unajmite tezgu i iznesete svoj proizvod, i znate da li za njim postoji minimalna tražnja. Ili, ako proizvod nudimo firmama, naravno da ne možemo da izradimo ceo proizvod. Moramo prvo da vidimo da li smo mi dobro uočili problem koji ta firma ima, pokušaćemo da zakažemo nekoliko sastanaka, da napravimo spisak firmi za koje mislimo da imaju taj problem, da ih pozovemo. Kada dođemo na taj sastanak, ne treba odmah da krenemo da im rešavamo problem prodajom proizvoda. Mi moramo da potvrdimo da oni uopšte imaju problem. Kada utvrdimo da imaju i da su spremni da izdvoje neka sredstva da bi ga rešili, onda se povučemo, napravimo mini prezentaciju problema, našeg predloga rešenja i zakažemo novi sastanak sa njima da probamo da ih ubedimo da naša opcija rešava njihov problem. Pokušamo da se dogovorimo da testiraju, da uvedu naše rešenje u svoje poslovanje i provere da li je to ono što im treba. Zato ima mnogo procesa napred-nazad, da, oni će testirati i daće nam povratnu informaciju, ovo je dobro, ovo je super, ovo nije, onda mi to popravimo. Tako da, samo testiranje služi upravo da unapredimo naš proizvod ili uslugu."
Voditeljka Jelena Gavrilović postavila je pitanje koje sigurno muči mnoge ljude koji pokreću biznis - a šta ako nemamo novca da napravimo proizvod, kako bismo počeli da testiramo tržište?
"Da, to može biti priličan izazov ako neko nema, da kažem, sa strane ušteđevinu ili jednostavno resurse, ali to ne treba da ga spreči u njegovom preduzetničkom poduhvatu. Tu su neki drugi besplatni alati koje može da iskoristi. Recimo, putem Google Formsa može da se napravi anketa, da se zamole privatni lični kontakti, da odgovore na pitanja u anketi, da dobijemo neki uzorak ljudi. Dobra baza mogu biti i sopstvene, privatne, društvene mreže. Na primeru nakita, može da se postavi crtež proizvoda, pa pitamo prijatelje, pratioce na mrežama, da li bi oni to kupili. Ako postoji potencijal da plate unapred, time dobijamo sredstva za materijal. Ali svakako živimo u digitalnom svetu i informacije su nam dostupne u velikoj meri. Imamo veliku bazu kontakata koju treba iskoristiti upravo za naš biznis, za razvoj našeg biznisa", zaključila je Marija Suzić.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: "Keš ekspert" sa Ivom Vuksanović!
(MONDO)