U današnjem svetu kada kriptovalute postaju sve popularnije, mnogi se pitaju da li su one konkurencija tradicionalnom načinu upravljanja novcem kroz banke. Da li banke i kriptovalute mogu da budu partneri, i kako prepoznati legitimne platforme za ulaganje, objasnio nam je Dušan Petrović, suosnivač i CSO "Crypto12", u MONDO podkastu "Keš ekspert". Pogledajte celu epizodu!
Kriptovalute i banke predstavljaju se kao suprotnosti, a da li mogu da budu u partnerskom odnosu?
"Banke na neki način vide kriptovalute kao konkurenciju. U Srbiji, recimo, 27% prihoda banaka dolazi iz najosnovnijih izvora kao što su naknade, provizije, prenos, platni promet... Definitivno da revolucija koju su napravili kripto i blokčejn zadiru u to, ali sa druge strane, banke su vrlo svesne da to nije neki proces koji je zaustavljiv i koji može da se ignoriše. Za kriptomenjačnice, jedan od možda najvećih i najvažnijih poslova je upravo saradnja sa bankama, i objašnjavanje usluga koje mi nudimo. I na taj način je možda i moj najveći dodatak vrednosti moje iskustvo iz banaka, da njima to objasnim. Posebno internacionalnim bankama koje nama saldiraju sve te transakcije kroz SWIFT-ove i posredničke banke, da objasnim procedure koje mi radimo ovde i činjenicu da mi to radimo na jedan veoma kontrolisan način od institucija, Narodne banke i komisije koje nas kontrolišu. To je jedna stvar. A što se tiče saradnje, pričali smo malo i sa bankama u Srbiji, Zakon o digitalnoj imovini prepoznaje da 'walleti' mogu da se čuvaju i u bankama. I to je nekako i prirodan deo priče, da to stoji u banci jer oni imaju svoje procedure, način čuvanja koji je ustaljen stotinama godina i mi sad njima pokušavamo da pomognemo da oni od toga dobiju neku vrstu profita i da krenu u neku transformaciju. I to se dešava, naravno, na svetskom nivou svuda", rekao je Petrović.
Kako ljudi u Srbiji mogu da prepoznaju legitimnu platformu za kriptovalute i razlikuju je od nekih prevara?
"Pa, u Srbiji je prilično lako. Na sajtu Narodne banke i na sajtu komisije postoji lista menjačnica koje imaju dozvolu i koje mogu da obavljaju tu uslugu. I treba se držati toga. Što se tiče menjačnica u svetu, treba se držati tih najvećih imena koje su poznata. Ali nije samo menjačnica mesto gde mogu da se dešavaju prevare. Postoje razni načini na koje prevaranti pokušavaju da otuđe sredstva od ljudi, u smislu ulaganja u neke projekte, neke tokene ili 'coins' koji nemaju baš pravu intrinzičnu vrednost. Tu se pravi takozvani 'pump and dump', odnosno lažno se podiže cena dok ti uložiš, i onda samo se odjednom povuče i to sve nestane i to smo videli mnogo puta."
Kako prepoznati takve platforme ili projekte?
"Kao i u normalnom svetu. Bilo šta što obećava neku brzu, laku zaradu, nešto što se zvuči tako da je previše dobro da bi bilo istinito. Ljude ponekad vodi pohlepa, prevaranti 'gađaju' baš to, ali moramo da razumemo da je prevara bilo od početka sveta i veka. Kripto i digitalna imovina su tu samo nova i drugačija vrsta instrumenta. Ne treba ljudi da prave nekad jednakost između ta dva. Ali ako vam neko kaže uložite u ovo, pa ćete dobiti duplo kasnije, pa morate još malo da uložite, znate već kako to ide."
Koji bi bio savet firmama za ulaganje u kriptovalute, a da budu bezbedne?
"Firmama je malo lakše, generalno moraju da rade sa domaćim menjačnicama po zakonu, i jednostavno će doći ili kod nas, ili kod naše konkurencije gde će realno biti sigurni što se toga tiče. Tako da ne vidim tu puno potencijala za neku vrstu prevare u tom smislu."
Postojala je poznata prevara sa FTX-om na globalnom nivou, o kojoj se možda u Srbiji ne zna dovoljno?
"Jako dobro pitanje, FTX je bila menjačnica u Americi. Šta se tačno desilo? Sredstva koja su klijenti čuvali u toj menjačnici nisu bila odvojena od sredstava te menjačnice. Oni su sredstva faktički reinvestirali u kriptovalute, Bitcoin, Ethereum ili šta god, što je sve bilo okej dok je sve išlo na gore. Ali u onom trenutku kada se tržište okrenulo, ta sredstva su krenula da se prazne i došlo je do, manje više, nazovi bankrota toga. U Srbiji to ne može da se dogodi. Klijenti ne moraju da čuvaju sredstva kod nas, ali ona sredstva koja čuvaju, mi moramo da držimo odvojeno od naših sredstava. Narodna banka, koja je strog regulator, kao i komisija, veoma gleda to i drži to pod kontrolom, tako da jednostavno tako nešto ne može da se desi."
"U Americi, kao i u Evropi, krenula je regulacija svega toga da se ne bi dogodilo pucanje. Investiranje u nešto što nije stabilno, bez pravog pokrića 'coina'. A kod nas je to ponovo regulisano, znači regulacije idu na taj način, nešto je ranije bilo novo i drugačije, a sada se jednostavno prihvata u finansijski sektor, što je dobro, i još bolje što se stavljaju te prave regulacije finansijskog sektora koje postoje već desetinama godina", zaključio je Petrović.
BONUS VIDEO: "Keš ekspert" sa Sašom Đogovićem!
(MONDO)