Kada se približi odlazak u penziju, mnogi građani tek tada počnu ozbiljno da proveravaju koliko tačno imaju staža osiguranja. Iako na prvi pogled deluje da je dovoljno pogledati datum početka i prestanka rada, u praksi se često ispostavi da kalendar godine rada i priznati staž nisu isto, upozorava Glas osiguranika.
Razlika može da iznosi i više meseci, a ponekad i godina, što za one koji su nadomak penzije može da bude presudno.
Staž se ne računa po radnoj knjižici
Kako piše Glas osiguranika, osnovno pravilo koje građani često ne znaju jeste da se staž ne računa po ugovorima, radnoj knjižici niti po ličnom sećanju, već isključivo prema podacima koji su evidentirani u matičnoj evidenciji.
Kod klasičnog zaposlenja, samostalne delatnosti i poljoprivrede, staž se utvrđuje na osnovu godišnje prijave (M-4). Ako u toj prijavi stoji 11 meseci i 10 dana, toliko se i računa, bez obzira na to što je ugovor možda trajao punu godinu.
Ako postoji ispravka podataka (prijava M-8), računa se samo ispravljeni podatak, a ne zbir više prijava.
Kada staž može da bude kraći ili duži
U većini slučajeva, staž i vreme provedeno u radu se poklapaju, ali postoje izuzeci. Staž može biti kraći ako doprinosi nisu plaćeni ili prijava nije podneta, ali može biti i duži kod tzv. beneficiranog staža.
Reč je o radu na teškim, opasnim ili zdravlju štetnim poslovima, gde jedna godina rada može da "vredi" 14, 15 ili više meseci staža. Međutim, i tu postoje dodatni uslovi, najčešće je neophodno najmanje 10 godina efektivnog rada da bi se uvećanje priznalo. U suprotnom, računa se samo osnovni staž.
Privremeni i povremeni poslovi: Broje se samo radni dani
Posebne nedoumice, kako navodi Glas osiguranika, javljaju se kod rada van klasičnog radnog odnosa. Kod privremenih i povremenih poslova, staž se računa isključivo prema broju stvarno odrađenih dana.
Ako je radnik radio 85 dana u godini, u evidenciji će mu biti upisano 2 meseca i 25 dana staža, bez obzira na to koliko je kalendarski trajalo angažovanje. Zakonski maksimum je 120 radnih dana godišnje.
Ugovor o delu: Staž zavisi od novca, ne od vremena
Najviše zabuna izaziva ugovor o delu. Za ovaj vid rada ne podnosi se standardna prijava o stažu, već se doprinosi evidentiraju kroz posebne obrasce. Staž se priznaje tek naknadno, i to na osnovu ukupnog iznosa isplaćenih naknada, a ne prema dužini angažovanja.
Kako piše Glas osiguranika, moguće je da neko ko je tokom godine radio vrlo kratko, ali je ostvario visoku naknadu, dobije staž za svih 12 meseci, ako su doprinosi dostigli propisanu osnovicu. Obrnuto, neko ko je radio duže, ali za manju naknadu, može dobiti znatno kraći staž.
Zašto je važno da se podaci provere na vreme
Jedan od najvećih problema nastaje kada se pred sam odlazak u penziju utvrdi da neki period rada nije evidentiran, zbog neplaćenih doprinosa ili neblagovremene prijave poslodavca. Ispravke tada mogu da traju dugo, a u pojedinim slučajevima nisu ni moguće, što može dovesti čak i do odbijanja zahteva za penziju.
Zato se građanima savetuje da periodično proveravaju svoje podatke, što je danas moguće i elektronski, putem eUprave, kao i lično u nadležnim službama.
Kako zaključuje Glas osiguranika, nekoliko meseci provere na vreme može značiti razliku između urednog odlaska u penziju i višemesečnog čekanja, ili gubitka prava.
BONUS VIDEO:
(Mondo)