Na listi glavnih okidača za rast cena hrane u Srbiji je poskupljenje goriva posle 2022. godine.
Problem stalnog poskupljenja hrane u Srbiji u poslednje tri godine rezultat je kombinacije globalnih poskupljenja energenata i uvoznog đubriva, klimatskih oscilacija i ograničene domaće proizvodnje. Skok cena nafte, gasa i dizela odrazio se dalje na poljoprivredu, preradu, transport i trgovinu. Ovo su samo neki od zaključaka do kojih su došli autori studije “Uticaji globalnih faktora na skok cena hrane
u Srbiji 2022-2025.”
Po njihovoj oceni, istovremeno su i visoke cene uvoznog đubriva i zavisnost od stranih izvora smanjile su prinose i podigle troškove proizvodnje. Dok su klimatske oscilacije, poput suša, mrazeva i toplotnih talasa, dodatno otežale situaciju, smanjujući domaću ponudu i povećavajući oslanjanje na uvoz.
"Administrativna ograničenja marži i povremene kontrole cena ublažila su trenutni udar na potrošače, ali nisu mogle trajno da zaustave njihov rast, naročito kod osnovnih namirnica. Fiskalne i monetarne mere donele su privremeno olakšanje, ali nisu dovoljno amortizovale pritisak na krajnjeg potrošača. Kao rezultat toga, inflacija hrane bila je brža i tvrdoglavija od očekivane, naročito za domaćinstva sa nižim primanjima, dok administrativne kontrole cena nisu mogle trajno da je zaustave", stoji u studiji.
Da podsetimo, gotovo četiri meseca cene 23 grupe proizvoda u srpskim marketima imaju ograničene marže. Vladinom odlukom one su limitirane na 20 odsto, kako bi se građani zaštitili od naglih poskupljenja osnovnih proizvoda. Predviđeni efekat bio je smanjenje cena između 10 i 20 odsto, sa mogućnošću da pojeftinjenje premaši 15 procenata.
Skupo gorivo
Međutim, kako otkrivaju autori studije na listi glavnih okidača za rast cena hrane u Srbiji je poskupljenje goriva posle 2022. godine, što jasno pokazuje koliko je domaća poljoprivreda zavisna od energenata i koliko se upravo cene hrane oslanjaju na promene u energetskom sektoru. Statistika pokazuje da je litar dizela u jesen 2025. godine koštao oko 195 dinara, dok je litar benzina dostizao 178 dinara, što je gotovo 60 odsto više od svetskog proseka od 1,17 dolara po litru.
"Ovakva situacija znači da poljoprivrednici u Srbiji, recimo u Pančevu ili Kraljevu, plaćaju gorivo znatno skuplje nego paori u Francuskoj ili Španiji, i to uprkos nižim prihodima i nižoj produktivnosti. Ovo poskupljenje direktno utiče na sve faze proizvodnje i distribucije hrane, od oranja i setve, preko žetve i prerade, do transporta i maloprodaje, što dodatno pojačava ukupne troškove za proizvođače i krajnje potrošače", utvrdili su istraživači.
Rast cena goriva posle 2022. godine znatno je povećao troškove poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, budući da se više od 80 odsto mehanizacije oslanja na dizel. Prema računici trošak goriva po hektaru tokom 2022. porastao je i do 40 procenata, što je direktno uticalo na prosečnu cenu pšenice, kukuruza i povrća.
Transport - slaba karika lanca snabdevanja
"Skup transport dodatno je uslovio poskupljenje krajnje cene hrane, jer se većina proizvoda prevozi kamionima. U isto vreme, povećanje izdataka za đubriva I električnu energiju još više je pojačalo pritisak na tržište. Gorivo je postalo jedan od ključnih generatora inflacije hrane, jer kroz sve faze lanca uvećava ukupne troškove proizvodnje i distribucije. U 2022. i 2023. godini cene hrane u Srbiji rasle su dvocifreno, sa rastom inflacije hrane za više od 25 odsto u odnosu na prethodnu godinu", beleži pomenuta studija.
Osim ograničenja trgovačkih marži, država je uvela i ograničenje cena dizela za poljoprivrednike na 179 dinara po litru, uz limit od 100 litara po hektaru. Povraćaj akcize uveden je u novembru 2024., ali administrativni zahtevi i kašnjenje isplata ograničavaju njegov efekat.
Poskupljenje goriva posle 2022. godine direktno je uticalo na troškove poljoprivredne proizvodnje, ali se njegov efekat ne završava na njivi, već se prenosi i na transport inputa i gotovih proizvoda. Srbija u velikoj meri zavisi od drumskog transporta, sa više od 90 odsto prehrambene robe koja se prevozi kamionima, što dodatno povećava rashode. Poseban pritisak stvaraju specijalizovani transporti, poput hladnjača, čiji su troškovi i do 50 odsto viši od standardnog drumskog prevoza.
Sankcije i energetska nestabilnost
Važno je napomenuti i da je Naftna industrija Srbije, koja ima ključnu ulogu u snabdevanju energentima, pod sankcijama američke administracije, što dodatno ugrožava stabilnost snabdevanja. Ove sankcije i energetska kriza, po oceni istraživača, takođe povećavaju troškove poljoprivredne proizvodnje, transporta i distribucije hrane. Posledice se osećaju i u maloprodaji, gde skuplje gorivo i energenti direktno utiču na krajnje cene proizvoda.
Dugoročno, energetska nestabilnost smanjuje konkurentnost domaće poljoprivrede i otežava izvoz, posebno na tržište Evropske unije. Uvoz iz Rusije je, s druge strane, ograničen, dok alternativni izvori energenata znatno poskupljuju proizvodnju.
Prognoze pokazuju da će visoke cene energenata i dalje ozbiljno uticati na proizvodne i transportne troškove hrane u Srbiji, otežavajući stabilnost tržišta i konkurentnost domaće poljoprivrede. Bez značajnih sistemskih reformi i različitosti izvora energenata, maloprodajne cene hrane verovatno će ostati visoke, a finansijski teret će najviše snositi potrošači sa nižim prihodima.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Kamatica/MONDO)