Podnošenjem krivične prijave člana Upravnog odbora Janafa Vladislava Veselice protiv predsednika Uprave te kompanije Stjepana Adanića eskalirao je višemesečni sukob dvojice vodećih menadžera ove kompanije, preneo je Jutarnji list.
Sukob, koji je tinjao mesecima iza zatvorenih vrata, sada je prerastao u otvoreni "rat" prijavama, optužbama i političkim pritiscima. To je dovelo do skandala koji se ne pamti u jednoj od strateški najvažnijih energetskih kompanija u Hrvatskoj.
Prema pisanju hrvatskih medija, Veselica je Adanića prijavio Državnom tužilaštvu, USKOK-u i policiji, tvrdeći da je predsednik Uprave nezakonito nadzirao njegovu korporativnu imejl adresu. Veselica smatra da je pravi povod za to sumnja da je on jesenas medijima dostavio dokumenata o planiranom ulasku Janafa u rizičan i skup projekat istraživanja nafte i gasa u Kazahstanu.
Poslovna tajna
Adanić, međutim, ove optužbe kategorično odbacuje. On tvrdi da nikakvog "praćenja imejla" nije bilo, već da je Janaf, kao kompanija od strateškog značaja, u obavezi da sprovodi stroge mere sajber-bezbednosti. Kako objašnjava, sistem za sprečavanje curenja podataka (DLP) automatski je registrovao sumnjive aktivnosti na Veseličinom nalogu i o tome obavestio nadležne službe unutar kompanije.
"Tvrdnje da sam naredio nadzor privatne komunikacije su potpuno netačne", poručuje Adanić, naglašavajući da nije bilo kršenja propisa o zaštiti podataka, niti neovlašćenog uvida u sadržaj prepiske.
Prema njegovim rečima, problem je nastao kada je utvrđeno da je Veselica poverljivu internu komunikaciju prosleđivao trećim licima putem "skrivenih kopija", i to osobama koje, po internim pravilima Janafa, nisu smele da imaju pristup takvim informacijama. Time je, tvrdi Adanić, prekršena obaveza čuvanja poslovne tajne.
Veselica, s druge strane, insistira da je imao pravo da zna kome se dostavljaju poverljivi podaci i da nikakav sadržaj njegove komunikacije nije praćen, već da se radi o pokušaju da se on diskredituje u trenutku kada se u Janafu vode ključne borbe za buduće upravljanje kompanijom.
Politička dimenzija sukoba
Sukob dodatno dobija na težini jer se ne odvija samo na profesionalnom, već i na političkom terenu. Nakon što je Veselica slučaj prijavio i Vladi, sve češće se spekuliše da bi u priču mogli da se uključe premijer Andrej Plenković ili njegovi najbliži saradnici. U opticaju je i scenario prema kojem bi moglo doći do smene dela ili čak cele Uprave Janafa.
Posebnu tenziju stvara činjenica da Adaniću i članu Uprave Ivanu Barbariću mandat ističe na proleće i da se produžava na svakih šest meseci, dok je Veselica javno najavio da planira da se kandiduje za generalnog direktora kada se raspiše konkurs. To dodatno pojačava utisak da se iza krivičnih prijava i međusobnih optužbi krije borba za kontrolu nad kompanijom.
Nagori trenutak za Janaf
Sve se dešava u izuzetno nepovoljnom trenutku za Janaf - kompanija se suočava sa posledicama američkih sankcija NIS-u, najvećem poslovnom partneru, kao i sa zategnutim odnosima sa mađarskim MOL-om, čiji ugovor o transportu nafte još nije produžen. Mađarska vlada pritom javno optužuje Janaf za "ratno profiterstvo".
Kao dodatni izvor razdora unutar Uprave pojavio se i projekat u Kazahstanu, u koji bi Janaf trebalo da uloži čak 43,6 miliona evra - oko trećine godišnjih prihoda kompanije. Upravo oko tog projekta, prema dostupnim dokumentima, postojala su ozbiljna neslaganja između Adanića i Veselice, što je, prema upućenima, dodatno podgrejalo međusobno nepoverenje.
Sve u svemu, Janaf se našao usred ozbiljne upravljačke krize, u kojoj se lične ambicije, politički interesi i borba za kontrolu nad milijardama evra teškim energetskim poslovima prepliću na način kakav se retko viđa čak i u velikim državnim sistemima.
BONUS VIDEO: