Rok za legalizaciju po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, u javnosti poznatom kao zakon "Svoj na svome", istekao je u nedelju, 8. februara u ponoć, a ukupno je pristiglo više od 2.300.000 prijava. Iako je proces prijavljivanja započet još 8. decembra, a prvobitni rok produžen sa 5. februara, značajan broj građana ipak nije podneo zahteve za legalizaciju svojih bespravno izgrađenih objekata.
Razlozi su različiti, od neinformisanosti i tehničkih problema, do zdravstvenih, porodičnih i poslovnih okolnosti koje su pojedince objektivno sprečile da u predviđenom roku obave prijavu. Upravo zbog takvih situacija zakon predviđa izuzetke, ali uz strogo definisane uslove i obavezu dokazivanja.
Produženje roka do oktobra, ali ne za sve
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je da građani koji iz opravdanih razloga nisu uspeli da prijave bespravne objekte u zakonskom roku, imaju mogućnost da to učine naknadno, i to najkasnije do 24. oktobra.
Kako je ministarka pojasnila, produženje roka nije automatsko niti se odnosi na sve koji su propustili februarski rok, već isključivo na one koji mogu da dokažu da su bili objektivno sprečeni da prijavu podnesu, bilo lično, preko punomoćnika ili elektronskim putem.
Šta zakon smatra opravdanim razlogom
Važno je razumeti kako se pojam "opravdane sprečenosti" tumači u konkretnim postupcima. Prema objašnjenju advokata Dalibora Pašića, koji je za Biznis Kurir detaljno govorio o ovoj temi, ključni kriterijum nije samo postojanje određenog stanja ili okolnosti, već njihova direktna povezanost sa nemogućnošću podnošenja prijave.
Kako objašnjava Pašić, nije dovoljno samo dokazati da je postojalo određeno zdravstveno stanje ili boravak van zemlje, mora se pokazati da je upravo to stanje ili okolnost onemogućilo podnošenje prijave u konkretnom periodu.
Zdravstveni razlozi
Narušeno zdravstveno stanje može predstavljati osnov za produženje roka, ali samo ukoliko dokumentacija jasno i nedvosmisleno pokazuje da je podnosilac prijave bio sprečen da postupi. Posebno se razmatra da li je osoba bila u stanju da ovlasti punomoćnika ili da prijavu podnese elektronskim putem.
"U pitanju je dokaz iz kojeg se na nesumnjiv način može utvrditi opravdanost za nepodnošenje prijave, ukoliko je nesumnjivo sprečilo podnosioca da lično ili preko punomoćnika istu i izvrši", kaže Pašić.
Validni dokazi - zdravstveno stanje
- lekarske izveštaje ili potvrde izdatih od ovlašćenih lekara/postupajućih zdravstvenih ustanova, sa datumima koji pokrivaju relevantni period;
- potvrde postupajućih zdravstvenih ustanova o hospitalizaciji i to sa datumima prijema i otpusta podnosica prijave.
U pojedinim slučajevima, mogu se priložiti i drugi medicinski dokazi, poput nalaza i mišljenja veštaka medicinske struke, ali samo ako oni jasno ukazuju da je zdravstveno stanje u konkretnom periodu isključivalo svaku mogućnost postupanja.
Boravak van Srbije
Jedan od najčešćih razloga na koji se građani pozivaju jeste boravak van Republike Srbije. Međutim, kako ističe Pašić, ovaj razlog se u praksi često pogrešno tumači.
Boravak u inostranstvu sam po sebi ne predstavlja opravdanost za nepodnošenje prijave. Da bi bio prihvaćen, mora se dokazati da je boravak bio takav da je objektivno sprečavao podnosioca da prijavu podnese na bilo koji način.
Validni dokazi - boravak van zemlje
- pečati u pasošu o izlasku i ulasku u Republiku Srbiju;
- boravišne ili radne dozvole izdate u inostranstvu;
- potvrde poslodavca o radu ili drugom angažovanju u inostranstvu;
- avionske karte,
- potvrde o boravku izdate u inostranstvu.
Poseban akcenat stavlja se na dokazivanje kontinuiteta boravka u inostranstvu, ali i na obrazlaganje razloga zbog kojih nije bilo moguće podneti prijavu elektronski ili angažovati punomoćnika u Srbiji.
"Mora biti dokazano da u konkretnim okolnostima nije postojala realna mogućnost da se prijava podnese lično, putem punomoćnika ili elektronskim putem. Još konkretnije, navedeni dokazi bi trebalo da ukazuju na kontinuiran boravak podnosioca prijave u inostranstvu. Isto tako, neophodno je i obrazložiti nemogućnost koriščenja digitalne prijave", navodi Pašić.
Boravak u zatvoru ili pritvoru
Zakon prepoznaje i situacije u kojima se lice nalazilo u ustanovama zatvorenog tipa, poput zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. U takvim okolnostima, podnosilac prijave je faktički lišen mogućnosti da samostalno postupa, objašnjava Pašić.
Dokazivanje ovih okolnosti vrši se putem naloga nadležnog suda za izvršenje kazne zatvora, kao i rešenja o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora. Ova dokumentacija, prema tumačenju pravne struke, jasno ukazuje na objektivnu sprečenost postupanja.
Građani koji trajno žive u inostranstvu
Lica koja trajno ili dugoročno ne žive u Srbiji, a poseduju nelegalizovanu nepokretnost, često smatraju da samim tim imaju osnov za produženje roka. Međutim, zakon ne poznaje takav automatizam.
"Sama činjenica da lice ne živi u Republici Srbiji ne predstavlja opravdanost za nepodnošenje prijave", kaže Pašić.
Kako objašnjava, zakon polazi od pretpostavke da je prijavu moguće podneti digitalno ili preko punomoćnika u Srbiji. Samo postojanje prebivališta ili boravka u inostranstvu nije dovoljno, ukoliko ne postoje dodatne okolnosti koje su realno onemogućile podnošenje prijave.
Ostali mogući razlozi sprečenosti
Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima ne propisuje taksativnu listu opravdanih razloga, kaže Pašić. To znači da se svaki slučaj procenjuje pojedinačno, u zavisnosti od konkretnih okolnosti.
U praksi se mogu razmatrati i situacije poput elementarnih nepogoda, poplava, zemljotresa, požara, kao i vanrednih stanja ili pandemija. Takođe, u obzir mogu doći i teške porodične okolnosti, poput smrti ili teške bolesti užeg člana porodice, kao i druge okolnosti koje su bile van volje podnosioca i koje su ga objektivno sprečile da postupi u roku.
Ko odlučuje i šta ako dokumentacija nije potpuna
Procenu osnovanosti dostavljenih dokaza vrši Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije. U slučaju da se prilikom pregleda prijave utvrde tehnički nedostaci ili neslaganje sa podacima iz raspoloživih baza, Agencija obaveštava podnosioca prijave.
Pašić zaključuje da se u tom slučaju ostavlja rok od 30 dana od dana prijema obaveštenja da dopune dokumentaciju i otklone uočene nedostatke, što znači da postupak ne mora automatski biti odbijen zbog nepotpune dokumentacije.
Vodič kroz "Svoj na svome"
Za podnošenje zahteva u okviru zakona „Svoj na svome“ neophodno je posedovati važeću ličnu kartu ili pasoš, kao i bilo koji dokaz o vlasništvu nad objektom, kupoprodajni ugovor, ugovor o poklonu, ostavinsko rešenje ili sudsku presudu.
Podnosilac prijave mora navesti i broj katastarske parcele, kao i osnovne podatke o objektu – vrstu, površinu i spratnost. Neizostavan deo zahteva je i izjava pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su svi navedeni podaci tačni.
Zakon omogućava podnošenje zahteva čak i u slučajevima kada je objekat izgrađen na tuđem zemljištu, što predstavlja jednu od ključnih novina ovog propisa.
Troškovi legalizacije variraju u zavisnosti od lokacije i zone u kojoj se objekat nalazi. Prema važećim pravilima, iznosi se kreću od 100 do 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti.
Šta sa objektima koji ostanu neprijavljeni
Pitanje sudbine objekata za koje do i poslednjeg roka uopšte nije podnet zahtev za upis izazvalo je posebnu pažnju javnosti. Prema važećim propisima, ova oblast se rešava u skladu sa postojećim zakonskim i podzakonskim aktima.
Sankcije za bespravnu gradnju mogu biti ozbiljne i višeslojne, od krivične odgovornosti, do uklanjanja objekta. Novi zakon predviđa i mogućnost da se, zbog nepodnošenja prijave, pravo svojine upiše u korist Republike Srbije.
Iako zakon ostavlja mogućnost da vanknjižni vlasnik ili držalac naknadno pred sudom dokazuje pravo svojine, ishod takvog postupka zavisi od niza okolnosti i ne može se unapred garantovati.
Presudnu ulogu mogu imati činjenice da li je objekat izgrađen u zabranjenoj zoni u javnoj svojini, da li se nalazi na tuđem zemljištu, kao i da li postoje sporni suvlasnički odnosi. U takvim slučajevima, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam može doneti rešenje da nisu ispunjeni uslovi za upis i uputiti stranku na parnični postupak pred nadležnim sudom.
BONUS VIDEO:
(Kurir/Mondo)