Tržišta nafte pripremaju se za nagli rast cena nakon američko-izraelskih napada na Iran i odgovora Teherana. Iako Iran učestvuje sa svega tri do četiri odsto u globalnoj proizvodnji nafte, njegova strateška pozicija uz Ormuski moreuz drži trgovce u stanju pripravnosti.
Ormuski moreuz, koji se smatra najvažnijim naftnim "uskog grlom" na svetu, ponovo je u centru pažnje zbog sukoba sa Iranom.
Dugotrajan prekid saobraćaja kroz ovaj moreuz, kojim prolazi oko petine globalne potrošnje nafte, ali i velike količine gasa, mogao bi da pogura cenu nafte iznad 100 dolara po barelu. Takav scenario ozbiljno bi pogodio svetsku ekonomiju i dodatno podigao cene koje je već teško obuzdati.
Nafta tipa Brent skočila je u ponedeljak (2. mart), prvog dana trgovanja posle napada, i do 13 odsto, da bi se potom stabilizovala na oko 77 dolara po barelu. Trgovci su usmerili pažnju na Ormuski moreuz, gde je komercijalni saobraćaj praktično zaustavljen, nakon što je Iran tokom vikenda napao tri naftna tankera.
Saudijska kompanija Aramko zatvorila je u ponedeljak svoju najveću domaću rafineriju nakon što su je pogodili iranski dronovi.
Talas napada doveo je i do obustave rada naftnih i gasnih postrojenja širom Bliskog istoka. Katarska kompanija KatarEnerdži, jedan od najvećih svetskih proizvođača prirodnog gasa, privremeno je zaustavila proizvodnju tečnog prirodnog gasa (LNG), što je izazvalo rast cena gasa u Evropi.
Cene nafte su i pre izbijanja sukoba dostigle najviši nivo u poslednjih nekoliko meseci, jer su investitori strahovali od mogućih vojnih udara na Iran. Grupa OPEK+ dogovorila je u nedelju povećanje proizvodnje od aprila, u pokušaju da umiri tržišta.
"Ako se sukob produži i posebno ako utiče na stvarno snabdevanje naftom, bilo zbog poremećaja iranske proizvodnje ili pokušaja Irana da blokira Ormuski moreuz, cene nafte bi mogle da skoče, možda i do 100 dolara po barelu", rekao je Vilijam Džekson, glavni ekonomista za tržišta u razvoju u kompaniji Kapital Ekonomiks, u belešci klijentima.
Koliko nafte proizvodi Iran?
Iran proizvodi oko 3,3 miliona barela nafte dnevno, što ga čini četvrtim najvećim proizvođačem unutar OPEK-a. Takođe je među vodećim svetskim proizvođačima prirodnog gasa.
Prema podacima Američke administracije za energetiku (EIA), Iran poseduje oko četvrtine ukupnih naftnih rezervi Bliskog istoka i oko 12 odsto svetskih rezervi. Ipak, proizvodnja je godinama ograničena zbog nedovoljnog investiranja i međunarodnih sankcija.
Teheran je uspeo da zaobiđe zapadne sankcije i sada oko 90 odsto izvoza nafte plasira Kini. Zahvaljujući kineskoj potražnji, proizvodnja sirove nafte porasla je za oko milion barela dnevno u periodu od 2020. do 2023. godine.
Iako je iranska ekonomija raznovrsnija od mnogih drugih naftno zavisnih ekonomija Bliskog istoka, izvoz energenata i dalje predstavlja značajan izvor prihoda države. Prema procenama EIA, 2023. godine prihodi od izvoza nafte iznosili su oko 53 milijarde dolara.
Zašto je Ormuski moreuz ključan?
Ormuski moreuz povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i Arapskim morem, a nalazi se između Irana i Omana.
Velike količine sirove nafte iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta i Iraka prolaze kroz ovaj tesnac ka svetskim tržištima.
Iran je više puta pretio zatvaranjem moreuza, ali nikada to nije sproveo, jer bi takav potez gotovo sigurno izazvao brzu međunarodnu reakciju i onemogućio mu sopstveni izvoz.
Tokom aktuelnog sukoba, saobraćaj kroz Ormuski moreuz gotovo je obustavljen, pošto su brojni brodari i trgovci energentima privremeno prekinuli isporuke zbog bezbednosnih rizika.
Time je ugrožen transport oko 15 miliona barela nafte dnevno, odnosno približno 30 odsto globalne pomorske trgovine sirovom naftom. Čak i uz korišćenje alternativne infrastrukture, moglo bi doći do gubitka od osam do deset miliona barela dnevno, navodi kompanija Ristad Enerdži.
"Bilo da je moreuz zatvoren silom ili postane neprohodan zbog izbegavanja rizika, efekat na tokove je u velikoj meri isti", rekao je Horhe Leon, potpredsednik i direktor za geopolitičke analize u Ristad Enerdžiju. "Ukoliko brzo ne dođe do signala deeskalacije, očekujemo značajan rast cena nafte početkom nedelje."
Kako je reagovao OPEK+?
OPEK+ – savez Organizacije zemalja izvoznica nafte predvođen Saudijskom Arabijom i drugih proizvođača, uključujući Rusiju – najavio je veće povećanje proizvodnih kvota nego što se očekivalo.
"Grupa je povećala proizvodnju više od prvobitnih očekivanja, ali je izbegla drastičniji rast, pokazujući da balansira između kratkoročnih geopolitičkih rizika i opasnosti od prekomerne ponude kasnije tokom godine", naveo je Leon.
Ako tokovi kroz Persijski zaliv ostanu ograničeni, dodatna proizvodnja imaće ograničen efekat, jer je pristup izvoznim rutama važniji od same proizvodnje.
Saudijska Arabija je poslednjih nedelja povećala izvoz sirove nafte, što analitičari tumače kao pokušaj stvaranja kratkoročnog "jastuka" pred napade. Prema podacima Blumberga, tokom prvih 24 dana februara isporučivala je oko 7,3 miliona barela dnevno – najviše od aprila 2023. godine.
Iran je takođe povećao izvoz uoči pregovora sa SAD, prenosi Blumberg.
"Ipak, takvi zaštitni mehanizmi su ograničeni i namenjeni su ublažavanju kratkoročnih šokova, a ne trajnih poremećaja", naveo je stručnjak iz Ristad Enerdžija.
Kakav bi bio uticaj na globalnu ekonomiju?
Uticaj na svetsku ekonomiju zavisiće od toga dokle će cene rasti. Sirova nafta je ključna komponenta globalne privrede, pa njen rast povlači i rast cena drugih proizvoda.
"Kao pravilo, rast cene nafte od pet odsto na godišnjem nivou obično povećava prosečnu inflaciju u velikim ekonomijama za oko 0,1 procentni poen", rekao je Džekson. "Ako cena Brenta dostigne 100 dolara po barelu, to bi moglo da podigne globalnu inflaciju za 0,6 do 0,7 procentnih poena."
Viša inflacija mogla bi da oslabi poverenje potrošača i smanji potrošnju, dok bi centralne banke mogle da povećaju kamatne stope kako bi obuzdale rast cena, što bi dodatno usporilo ekonomski rast.
BONUS VIDEO:
(Deutsche Welle/Mondo)