Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75%, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%).
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju u narednom periodu i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje. U skladu s očekivanjima Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija je nastavila da usporava početkom ove godine, spustivši se u januaru na 2,4%. Pritom, u odnosu na januar prošle godine, cene hrane i bezalkoholnih pića u proseku su bile niže za 1,0%.
Na takvo kretanje cena u velikoj meri uticala je primena Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji. Nastavak kretanja inflacije u granicama cilja od 3 ± 1,5% Izvršni odbor očekuje i nakon prestanka važenja pomenute uredbe, do kraja 2026. kao i u srednjem roku.
Pored oprezne monetarne politike Narodne banke Srbije, kretanju inflacije u granicama cilja doprineće najavljeno donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od prošlogodišnje. U suprotnom smeru će delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju, pre svega po osnovu rasta zarada, kao i niska baza iz septembra 2025. usled početka primene Uredbe. Ipak, ni po osnovu zarada ne očekujemo veće inflatorne pritiske, jer će njihov rast biti praćen i rastom produktivnosti.
Pored toga, mere Narodne banke Srbije za podsticaj kreditne aktivnosti prema građanima s nižim primanjima odmerene su tako da ne izazovu prekomeran kreditni rast, koji bi mogao da se negativno odrazi na cenovnu i finansijsku stabilnost. Kada su u pitanju dešavanja u međunarodnom okruženju, Izvršni odbor naglašava da nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, pre svega imajući u vidu geopolitičke tenzije i sukob na Bliskom istoku i njihov uticaj na rast svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, kao i na pokazatelje neizvesnosti. Razmere i trajanje ovog šoka na strani ponude teško je predvideti, a time i njegove efekte na globalnu inflaciju.
Ono što se već sada može pretpostaviti je da će značajan rast međunarodnih cenasirove nafte imati određenog uticaja i na kretanje cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Takođe, aktuelna globalna dešavanja mogu dodatno uticati i na lance snabdevanja, investiciono i potrošačko poverenje, kao i tokove robe i kapitala koji su i pre izbijanja najnovije krize već bili pod određenim pritiskom zbog jačanja protekcionizma u najvećim svetskim ekonomijama.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: