Aleksandra Mihajlović sa sajta "4 zida" kaže za RTS da su najtraženiji mali stanovi od 40 kvadrata čija cena se kreće do 150.000 evra. Ako ste podstanar u centru Beograda za garsonjeru treba izdvojiti od 450 do 1.000 evra mesečno, dok su cene na periferiji znatno povoljnije. Mihajlovićeva napominje da trenutni podaci pokazuju da ne postoje signali o naglom rastu cena, ali i da se u slučaju priliva migranata usled rata na Bliskom istoku može očekivati najveći pritisak na veće gradove.
Rat u Izraelu već je uzdrmao tržište nekretnina u zemljama Persijskog zaliva, koje je prethodnih godina beležilo snažan rast zahvaljujući stranim investicijama. Investitori koji su finansirali kompanije za razvoj nekretnina sada beleže gubitke, a neizvesnost se preliva i na druga tržišta.
U zavisnosti od trajanja sukoba i eventualnog novog migrantskog talasa ka Evropi, stručnjaci ne isključuju mogućnost povećane potražnje za zakupom stanova u Srbiji, kao i potencijalni rast cena nekretnina. Postavlja se i pitanje u kojoj meri bi se takav scenario razlikovao od iskustava iz 2014. godine, tokom sirijske krize, i 2022. godine, nakon izbijanja rata u Ukrajini.
Predstavnica sajta za oglašavanje nekretnina "4 zida“ Aleksandra Mihajlović kaže da trenutni podaci ne ukazuju na nagle promene.
"Svakako da ova tema i aktuelni sukobi na Bliskom istoku mogu da zabrinu građane koji razmišljaju o kupovini ili iznajmljivanju nekretnina. Međutim, trenutni podaci pokazuju da ne postoje signali o naglom rastu cena, već se u poslednjih nekoliko godina beleži stagnacija“, ističe Mihajlovićeva.
Podseća da je 2022. godina donela nagli rast cena usled povećane potražnje i dolaska stranih državljana, ali da je nakon toga došlo do stabilizacije.
"Smanjio se broj dolazaka stranaca, potražnja je opala, a ponuda je porasla, što je dovelo do korekcije i perioda stabilizacije“, navodi Mihajlovićeva.
Iskustva pokazuju da bi, u slučaju novog migrantskog talasa, najveći pritisak bio na veće gradove.
"To su Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš i ostali veći gradovi“, kaže Mihajlovićeva.
Prelivanje kriza na tržište nekretnina
Govoreći o prethodnim krizama, ona ističe da svaki veći ekonomski poremećaj utiče na tržište nekretnina.
"Ukoliko dođe do dolaska većeg broja migranata, raste potražnja, što direktno utiče na cenu. Istovremeno dolazi i do poskupljenja gradnje, jer rastu cene građevinskog materijala, što se kasnije preliva i na cene novogradnje i zakupa“, objašnjava.
Ipak, dodaje da su se nakon početnih skokova cene relativno brzo stabilizovale.
Mali stanovi najtraženiji za izdavanje
Kada je reč o trenutnim cenama, Beograd je i dalje najskuplje tržište.
"U centralnim opštinama, kao što su Vračar, Stari grad i Savski venac, garsonjere se kreću od 450 do 1.000 evra, dok se u udaljenijim naseljima, poput Mirijeva, Kumodraža, Borče ili Ledina, cene kreću od 200 do 350 evra za izdavanje“, navodi Mihajlovićeva.
Novi Sad prati Beograd, dok su u ostalim gradovima cene značajno niže.
"Prosečna garsonjera u Novom Sadu je oko 300 evra, dok u gradovima poput Niša, Kragujevca ili Subotice za cenu garsonjere u Beogradu možete iznajmiti jednosoban ili čak dvosoban stan“, kaže ona.
Dodaje da se najlakše izdaju manji stanovi.
"Najčešće se traže garsonjere i jednosobni stanovi, jer su najpristupačniji“, ističe Mihajlovićeva.
Sezonski faktor i izdavanje
Na cene zakupa, kako kaže, utiče i sezonski faktor.
"Svake godine krajem avgusta i početkom septembra, sa početkom akademske godine, dolazi do rasta cena u univerzitetskim centrima, nakon čega se tržište ponovo stabilizuje“, objašnjava.
Kada je reč o prognozama, Mihajlovićeva ističe da je teško davati precizne procene.
"Sve zavisi od trajanja sukoba. Takvi događaji utiču na tržište, ali ne odmah i ne naglo – potrebno je vreme da se efekti osete“, kaže sagovornica RTS-a.
"Odlaganje kupovine nije isplativo“
Osvrnula se i na ponašanje kupaca, navodeći da odlaganje kupovine često nije isplativa strategija.
"Građani koji su čekali pad cena u proseku su izgubili oko četiri kvadrata u Beogradu. Zato je važno da se kupovina obavi onda kada je kupac finansijski spreman“, ističe.
Prema njenim rečima, sve je veći udeo kupovine stanova na kredit, čemu su doprineli i programi podrške mladima.
"Najveća potražnja je za stanovima do 40 kvadrata, jer se uklapaju u budžet od 120 do 150 hiljada evra“, navodi.
Savetuje građanima da se pre donošenja odluke dobro informišu.
"Važno je analizirati cene u željenom delu grada, sagledati finansijske mogućnosti i uračunati sve dodatne troškove. Tek na osnovu toga može se doneti prava odluka“, naglašava Mihajlovićeva.
Zaključuje da, iako neizvesnost postoji, trenutno nema naznaka naglih promena.
"Svi se slažu da je teško dati prognozu, ali je izvesno da uticaj postoji – samo je pitanje kada i u kojoj meri će se ispoljiti“, poručuje.
BONUS VIDEO: