Cene nafte probile su 100 evra po barelu nakon zatvaranja Ormuskog moreuza, a Evropu potresa energetska kriza koja preti da poskupljenjem goriva i struje dodatno optereti domaćinstva. Dok Španija uvodi paket od pet milijardi evra za ublažavanje rasta troškova, Nemačka, Italija i Portugal traže različita rešenja, a Brisel razmatra privremene mere za gasne rezerve, dok trajanje krize direktno zavisi od sukoba u Iranu i blokade ključnog prolaza.
Bez jedinstvenog odgovora EU iz Brisela, države članice se odlučuju za smanjenje poreza, plafone cena ili jednostavno odlaganje konkretnih mera. Rat u Iranu doveo je do skoka cena nafte, sa domino efektom na troškove goriva i energije. Porast cena goriva u Evropi je vidljiv, prevazilazi 34 odsto u Španiji.
Povećanje se oseća i u računima za struju i gas, zbog čega su mnoge zemlje uvele ili najavile mere za ublažavanje stalnog rasta cena od 28. februara, kada je počeo napad na Iran.
Konflikt je poremetio oko 20 odsto globalnih isporuka nafte koje prolaze kroz Ormuski moreuz, podižući Brent sa oko 60 na više od 100 evra po barelu za nekoliko dana. Cene prirodnog gasa u Evropi porasle su za 60 odsto od početka sukoba.
Porast cena benzina i dizela na evropskim pumpama bio je izražen, sa cenama koje su prešle dva evra po litru u Nemačkoj. Najstrmiji skokovi zabeleženi su kod dizela. U nekoliko zemalja cena je sada iznad dva evra po litru, sa procentualnim porastom od skoro 17,5 odsto u Portugalu do 34,3 odsto u Španiji.
Sa tako strmim povećanjima, vlade su počele da preduzimaju mere kako građani ne bi snosili ceo teret viših cena, posebno imajući u vidu da su ovi proizvodi u mnogim evropskim zemljama visoko oporezovani.
Španija ima najambiciozniji paket
Vlada Pedra Sančeza je malo duže čekala da finalizuje odgovor, delimično zbog unutrašnjih nesuglasica sa koalicionim partnerom Sumarom oko detalja mera, ali je na kraju odobrila najkompletniji paket od razmatranih. Savet ministara je usvojio Kraljevski dekret-zakon sa planom od pet milijardi evra za ublažavanje rasta cena, sa merama koje važe do 30. juna 2026. godine.
Plan je fokusiran na smanjenje poreza. Vlada je smanjila PDV na sve oblike energije sa 21 odsto na 10 odsto, uključujući motorna goriva, struju, prirodni gas i butan, čija je maksimalna cena takođe ograničena.
Anti-krizne mere smanjiće račune za struju za 13 odsto, a benzin i dizel biće oko 30 centi jeftiniji po litru. Prevoznici, poljoprivrednici i ribari, prepoznati kao najizloženiji sektori, dobiće i povraćaj od 20 centi po litru profesionalnog goriva.
Istovremeno, vlada je odobrila oslobađanje 11,5 miliona barela nafte, što je ekvivalentno nešto više od 12 dana nacionalne potrošnje, kao deo globalnog plana Međunarodne agencije za energiju za oslobađanje 400 miliona barela iz strateških rezervi.
Španija takođe polazi sa relativno povoljnijom pozicijom po pitanju struje. Cene električne energije u Španiji kreću se između 37 i 57 evra po megavat-času, u poređenju sa 113 u Nemačkoj i 141 evro u Italiji, zahvaljujući činjenici da više od 60 odsto energije u zemlji dolazi iz obnovljivih izvora.
Nemačka, Italija i Portugal primenjuju drugačije pristupe
U Nemačkoj su cene goriva na pumpama doživele jedan od najvećih udara. Cene benzina skočile su sa oko 1,82 evra po litru na 2,16 evra po litru, što je rast od skoro 18 odsto za samo dve nedelje. Vlada u Berlinu se fokusirala na regulisanje ponašanja pumpi, a ne na direktne subvencije.
Nemačka ministarka ekonomije, Katerina Rajhe, predstavila je zakon koji bi omogućio pumpama da povećavaju cene samo jednom dnevno, u 12:00 časova, iako još nije stupio na snagu jer zahteva izmene zakona o konkurenciji. Kada je reč o energiji u širem smislu, Berlin je čvrsto isključio ponovno kupovanje ruskog gasa, nazivajući tu mogućnost "apsolutno neprihvatljivom".
Italija je odabrala drugačiji put. Rim je razmatrao korišćenje dodatnih prihoda od PDV-a, nastalih usled rasta cena goriva, za nadoknadu troškova potrošačima, a planira i sankcionisanje kompanija koje koriste krizu da povećaju svoje profitne margine. Na evropskom nivou, premijerka Đorđa Meloni aktivirala je ovu meru na 20 dana.
Portugal je bio prva zemlja južne Evrope koja je uvela konkretnu meru. Vlada Luisa Montenegra najavila je "privremeno i vanredno" smanjenje poreza na dizel za 3,55 evra po litru, vraćajući poreskim obveznicima dodatni PDV ostvaren usled rasta cena. Ova mera je aktivirana kada su cene goriva prešle prag povećanja od 10 centi, koji je izvršna vlast sama postavila kao kriterijum.
Francuska, Poljska, Mađarska i Austrija zauzele su suzdržaniji pristup. U Francuskoj, najvidljiviji odgovor nije došao od vlade, već od kompanije - Total Enerdžiz je najavio da će ograničiti cene benzina i dizela do kraja meseca.
Na državnom nivou, Pariz se fokusirao na diplomatiju, a ne na smanjenje poreza: predsednik Emanuel Makron je u Evropskom savetu zagovarao predlog za obustavu napada na energetske i vodne infrastrukture, s obzirom na rizik da sukob dodatno pogorša rast cena. Nisu najavljene mere smanjenja poreza slične onima u Španiji.
Poljska, gde su povećanja cena na pumpama bila umerena, zauzela je oprezan stav. Poljska vlada nije najavila nikakve značajne mere smanjenja poreza, a državni sekretar za energetiku, Vojcieh Vrohna, upozorio je da se regulative ne mogu suspendovati preko noći bez ugrožavanja stabilnosti tržišta i poverenja investitora.
Austrija, gde je benzin takođe poskupeo za oko 13 odsto, otišla je dalje od Nemačke u regulisanju cena. Dozvolila je operaterima da povećavaju cene goriva samo tri puta nedeljno, dok se sniženja mogu primenjivati u bilo kom trenutku.
Mađarska je izabrala direktno ograničenje cena. Premijer Viktor Orban odredio je maksimalnu cenu od 1,54 evra za benzin od 95 oktana i 1,59 evra za dizel, iako se mera odnosi samo na vozila s mađarskim registarskim tablicama, kako bi se sprečilo da vozači iz susednih zemalja prelaze granicu da bi točili gorivo.
Mere Evropske unije za gasne rezerve
U celoj EU, komesar za energetiku Dan Jorgensen je naglasio da Brisel razmatra aktiviranje privremenih vanrednih mera u slučaju "ozbiljne krize cena", ali je istakao da one moraju biti ciljane, vremenski ograničene i da ne smeju obeshrabriti prelazak na čistu energiju.
Prema izveštaju Finenšl Tajms-a, u subotu 21. marta komesar za energetiku naložio je državama članicama da smanje cilj popunjavanja svojih gasnih skladišta na 80 odsto kapaciteta, što je 10 procentnih poena ispod zvaničnih ciljeva EU, "što je pre moguće tokom sezone punjenja kako bi se pružila sigurnost i poverenje učesnicima na tržištu".
Mere u zemljama EU kreću se od potpune odsutnosti podrške, kao u Francuskoj, do više od pet milijardi evra pomoći iz Španije. Trajanje energetske krize u Evropi zavisiće od dužine sukoba i blokade Ormuskog moreuza.
Danska ima rezerve za 80 dana
Danska je pre nedelju dana odlučila da postepeno oslobodi oko 1,24 miliona barela nafte iz svojih robnih rezervi. To je količina nafte koju cela zemlja obično potroši za dve nedelje. Ali cene goriva na pumpama su nastavile da rastu. Međutim, za sada nema nestašice i snabdevanje nije poremećeno.
"Imamo rezerve za oko 80 dana potrošnje. Trenutno je situacija sa snabdevanjem u Evropi stabilna, nema nestašice goriva, ali smo svi pogođeni visokim cenama", rekao je ministar Agard za danski javni radio i televiziju i ponudio još neke praktične savete, kao što su zajednička vožnja automobilom ili traženje od poslodavca da vam dozvoli rad od kuće.
U Norveškoj rekordne cene dizela
Norveška je poslednjih dana zabeležila rekordne cene goriva. U ponedeljak su cene dizela na nekim pumpama dostigle 30 kruna po litru, odnosno 2,65 evra, što je rekordno visok iznos. S obzirom na veliki broj električnih vozila na putevima, cenovni šok nije bio toliko izražen na nacionalnom nivou, ali nisu svi u povoljnoj situaciji. U ruralnim područjima na severu Norveške, gde je javni prevoz ređi, vozila na fosilna goriva su mnogo češća nego u urbanim područjima na jugu, a lokalni političari su pozvali vladu da interveniše. Kažu da rekordno visoke cene ugrožavaju i porodične finansije i opstanak preduzeća.
Neki građani smatraju neshvatljivim da Norveška, sa svojim rezervama nafte, mora da prihvati tržišne cene goriva i zahteva hitno smanjenje putarina, poreza na emisije i poreza na dodatu vrednost.
"Imam zakazan pregled u bolnici u Bodeu. To je 270 kilometara u jednom pravcu. A platio sam 2,3 evra za litar dizela. Čudno mi je što Norveška ništa ne preduzima povodom ovoga. Švedska smanjuje poreze na gorivo. Zašto ne možemo isto da uradimo i ovde?", rekao je za norvešku javnu televiziju Frode Lingstad, samohrani otac troje dece koji živi u severnoj pokrajini Nordland.
Švedska smanjuje poreze na gorivo
Švedska vlada je juče najavila niže poreze na benzin i dizel od 1. maja do 30. septembra. Cilj je smanjenje cena za oko 30 centi po litru, ali za to je potrebno odobrenje Evropske komisije. Pored toga, domaćinstva će dobijati privremene subvencije za struju od oko 200 evra mesečno.
"Ono što se dešava na Bliskom istoku stavlja švedsku ekonomiju na test. Nažalost, Švedska ne kontroliše rat niti cene gasa i nafte na svetskom tržištu. Važno je da građani budu pažljivi sa svojim novcem i da pokušaju da troškovi struje i energije budu niski", rekao je švedski premijer Ulf Kristerson, dodajući da će interventne mere koštati oko 300 miliona evra.
U Finskoj je cenabenzina 95 prešla dva evra po litru, a analitičari procenjuju da bi nastavak bliskoistočne krize mogao dovesti do dodatnog povećanja cena. Međutim, premijer Peteri Orpo je u ponedeljak izjavio da nema planove da preduzme korake slične Švedskoj kako bi snizio cene goriva.
Finska ne planira intervenciju
"Još uvek nemamo ništa slično na stolu, niti se to razmatra. Pažljivo pratimo situaciju, a zatim ćemo proceniti naše akcije. Ovo je kriza koja je brzo nastala i nadamo se da će se brzo završiti", rekao je Orpo za MTV.
Finski analitičar Peter Lund sa Univerziteta Alto smatra da ne treba da se nadamo brzoj normalizaciji cena čak i ako se rat na Bliskom istoku uskoro završi. On upozorava da bi cena benzina mogla da dostigne 2,5 evra, jer sezona intenzivne vožnje počinje na Uskrs, i dodaje da puštanje rezervi nafte na tržište nije donelo nikakvo olakšanje.
"Korišćenje rezervi nafte zapadnih zemalja verovatno neće imati veliki uticaj na cene goriva. Pušteno je 400 miliona barela, a svetska potrošnja nafte je oko 100 miliona barela dnevno", upozorio je Lund.
Sve vesti o ratu na Bliskom istoku čitajte u našem blogu uživo.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Euronews/Index/MONDO)