Globalne cene nafte su naglo porasle nakon što je predsednik SAD Donald Tramp izjavio da je američka mornarica presrela i zaplenila tanker pod iranskom zastavom.
Cena Brent sirove nafte skočila je za više od 6 odsto na oko 96 dolara po barelu, čime je poništen pad od petka, kada je Iran saopštio da će Ormuski moreuz biti "potpuno otvoren" za komercijalne brodove tokom prekida vatre.
U subotu je Iran ponovo naveo da zatvara moreuz i da će svaki brod koji mu se približi biti meta napada. Ovaj plovni put je od ključnog značaja jer kroz njega prolazi oko 20 odsto svetske nafte i tečnog prirodnog gasa.
Energetska tržišta doživljavaju velike oscilacije otkako su SAD i Izrael napali Iran 28. februara, a Teheran uzvratio pretnjama da će gađati brodove u moreuzu.
Tramp je izjavio da će njegovi predstavnici u ponedeljak biti u Pakistanu na pregovorima. Zvaničnik Bele kuće naveo je da će delegaciju SAD predvoditi potpredsednik Džej Di Vens. Međutim, iranski državni mediji su preneli da Teheran "za sada nema planove" da učestvuje u razgovorima, iako zvaničnici nisu pojasnili konačan stav zemlje.
"Tržišta nafte i dalje osciliraju kao odgovor na promenljive objave na društvenim mrežama iz SAD i Irana, umesto na realne okolnosti na terenu", rekao je analitičar Saul Kavonic iz finansijske kuće MST Marke za BBC. Dodao je da je reč o pregovorima koji se "odvijaju u realnom vremenu" kroz situaciju u Ormuskom moreuzu.
Šanti Kelemen, glavni investicioni direktor u 7 Investment Manadžment, ocenila je da na tržištu postoji "određeni umor" zbog stalnih promena situacije.
"Mislim da tržište više ne veruje rečima, već će gledati dela", rekla je ona za BBC.
Ormuski moreuz je u nedelju i dalje bio zatvoren, dan nakon što je Iranska revolucionarna garda saopštila da prekida privremeno otvaranje zbog američke blokade, za koju tvrdi da krši uslove primirja. Iran je naveo da će ostati zatvoren dok SAD ne ukinu pomorsku blokadu.
Tramp je u petak izjavio da će blokada ostati na snazi dok se ne postigne dogovor između dve zemlje. Na svetskim berzama u ponedeljak su zabeležena mešovita kretanja. U Evropi je londonski FTSE 100 pao 0,4 odsto, dok su nemački DAX i francuski CAC 40 pali više od 1 odsto. Azijska tržišta su prethodno porasla - japanski Nikei je porastao 0,6 odsto, a južnokorejski Kospi 0,4 odsto.
Naftna tržišta su izrazito nestabilna od početka sukoba, a Brent nafta je pre rata trgovana oko 70 dolara po barelu, dok je 9. marta dostigla skoro 120 dolara.
Rat je izazvao globalnu energetsku krizu, sa naglim rastom cena i nestašicama goriva u nekim zemljama. Azija je posebno pogođena jer se oko 90 odsto energetskih potreba regiona oslanja na isporuke kroz Ormuski moreuz.
Vlade u regionu uvode mere štednje, uključujući rad od kuće, skraćenu radnu nedelju i zatvaranje univerziteta. Neke zemlje jugoistočne Azije, poput Singapura i Tajlanda, pozvale su građane da smanje korišćenje klima uređaja. Čak i Kina, koja ima rezerve za oko tri meseca uvoza, uvodi ograničenja i suočava se sa rastom cena goriva.
Avio-kompanije širom regiona uvode mere zbog rasta cena avionskog goriva. Prošle nedelje, šef Međunarodne energetske agencije upozorio je da bi Evropa mogla imati "samo oko šest nedelja zaliha avionskog goriva", što bi u slučaju prekida snabdevanja moglo dovesti i do otkazivanja letova.
Sve o ratu na Bliskom istoku čitajte na našem blogu uživo
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: