Plaćanje poreza na imovinu zakonska je obaveza svih građana koji na svoje ime imaju upisanu nekretninu ili zemljište. Visina ovog godišnjeg nameta zavisi od veličine i vrednosti imovine, ali i od poreske stope koju određuje svaka lokalna samouprava u Srbiji.
Opštine i gradovi utvrđuju zone, kao i prosečne cene kvadratnog metra, na osnovu podataka o prometu nepokretnosti. Na osnovu tih parametara formira se iznos poreza koji građani treba da plate. Porez na imovinu izmiruje se u četiri rate tokom godine.
Prva rata standardno dospeva 14. februara, druga 15. maja, treća 14. avgusta, a četvrta 14. novembra. Ipak, u 2026. godini došlo je do pomeranja roka za prvu ratu zbog obeležavanja Dana državnosti Srbije - Sretenja, koje se praznuje 15, 16. i 17. februara. Zbog toga je rok za uplatu prve rate pomeren na 18. februar, što je bio prvi naredni radni dan, kako je saopštila Poreska uprava.
Za razliku od prve rate, rok za uplatu druge rate, koji pada 15. maja, ove godine nije pomeran, jer je u pitanju radni dan. Važno je naglasiti da kašnjenje u plaćanju poreza povlači finansijske posledice. Na neizmirene obaveze obračunava se zatezna kamata od 16,5 odsto, a pored toga, poreski obveznici mogu snositi i prekršajne kazne zbog nepoštovanja zakonskih rokova.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Kamatica/MONDO)