Nemačka vlada predvođena kancelarom Fridrihom Mercom priprema veliku reformu sistema bolovanja koja bi mogla značajno da promeni način na koji se zaposleni vraćaju na posao.
Prema predlogu Ministarstva zdravlja kojim rukovodi Nina Varken, uvodi se takozvano delimično bolovanje, model koji bi zaposlenima omogućio da tokom oporavka rade smanjenim intenzitetom, umesto da budu potpuno odsutni sa posla.
Lekari bi ubuduće procenjivali radnu sposobnost u procentima - 25, 50, 75 ili 100 odsto. To znači da bi zaposleni koji inače rade puno radno vreme mogli privremeno da rade samo deo radnog vremena, u zavisnosti od zdravstvenog stanja.
Cilj reforme je da se zaposlenima omogući postepeniji povratak na posao, ali i da se smanje troškovi bolovanja. Nemačka se već duže suočava sa velikim brojem dana odsustva sa posla, u proseku skoro 20 dana godišnje po zaposlenom.
Ipak, delimično bolovanje ne bi važilo automatski. Da bi zaposleni radio tokom bolovanja u smanjenom obimu, moraju biti ispunjeni određeni uslovi:
- lekar mora proceniti da je takav rad moguć,
- zaposleni mora da se oseća sposobnim za rad,
- poslodavac mora dati saglasnost.
U suprotnom, ostaje na snazi klasično bolovanje.
Poseban fokus stavljen je na dugotrajna bolovanja, posebno ona duža od mesec dana. U praksi bi to moglo da znači da zaposleni sa blažim zdravstvenim problemima rade od kuće, dok bi radnici koji obavljaju fizički zahtevne poslove mogli privremeno da budu premešteni na lakše administrativne zadatke.
Menjao bi se i finansijski model. Tokom prvih šest nedelja bolovanja poslodavac bi i dalje isplaćivao punu platu. Nakon toga bi plaćao samo stvarno odrađene sate, dok bi ostatak pokrivalo zdravstveno osiguranje kroz naknadu za bolovanje.
Razmatra se i smanjenje naknade za bolovanje sa 70 na 65 odsto bruto plate, iako bi pojedini zaposleni u određenim situacijama mogli da prođu finansijski bolje nego tokom potpunog odsustva sa posla.
Pristalice reforme smatraju da bi ovakav sistem mogao da ubrza povratak zaposlenih na posao, smanji broj dana bolovanja i pomogne ljudima da zadrže radne navike i profesionalne veštine. Posebno se ističe značaj socijalne uključenosti kod osoba sa psihičkim poteškoćama, kojima potpuna izolacija često dodatno otežava oporavak.
Sa druge strane, sindikati i socijalne organizacije upozoravaju da bi zaposleni mogli da osećaju pritisak da rade i kada nisu potpuno spremni, što bi moglo da pogorša zdravstveno stanje ili produži oporavak.
O konačnom obliku zakona odlučivaće nemački parlament nakon završetka vladine procedure.
BONUS VIDEO:
(Poslovni.hr/Mondo)