Ako se posmatra 2026. godina, zvanične projekcije pokazuju da bi srpska privreda trebalo da raste po stopi od oko tri odsto, što bi u komparativnoj perspektivi bio solidan rezultat u odnosu na zemlje regiona i deo centralne i istočne Evrope, rekao je Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu na Konferenciji "CFO (Chief transFormative Officer) sa svrhom 2026".
Prema njegovim rečima, očekuje se da rast bude vođen daljim povećanjem lične potrošnje, pre svega usled snažnog rasta minimalne, a samim tim i prosečne zarade, kao i kretanja kamatnih stopa koje bi trebalo dodatno da podstaknu potrošnju građana.
"Ukoliko se budžetski rashodi budu realizovali u skladu sa planom, to bi takođe moglo da da određeni doprinos privrednom rastu", rekao je Ranđelović.
Ipak, upozorio je da postoji značajan broj rizika zbog kojih bi rast mogao da bude sporiji od inicijalno planiranog.
"Kriza na Bliskom istoku utiče na globalna kretanja, a Evropska komisija je već revidirala procenu privrednog rasta evropskih zemalja naniže za 0,3 procentna poena u tekućoj godini", naveo je on.
Kurs zavisi od stanja u platnom bilansu
Govoreći o kursu evra, Ranđelović je istakao da njegovo dugoročno kretanje prvenstveno zavisi od ponude i tražnje za devizama, odnosno od stanja u platnom bilansu zemlje.
"Suštinski, u dužem roku kretanje kursa zavisi od ponude i tražnje za devizama, što je refleksija stanja u platnom bilansu. U njemu imate trgovinski bilans koji je duboko negativan, sa deficitom od pet do šest odsto BDP-a, objasnio je Ranđelović.
Kako je naveo, Srbija je taj deficit godinama finansirala velikim prilivima kapitala, prvenstveno kroz strane direktne investicije i doznake iz inostranstva. Međutim, upozorava da trgovinski bilans i dalje ostaje značajno negativan.
"Doznake su za sada stabilne, ali ukoliko se kriza na Zapadu produbi, i one bi mogle delimično da se koriguju nadole. Takođe, beležimo pad bruto stranih direktnih investicija, uz snažan odliv kapitala kroz isplate dividendi i kamata, tako da je doprinos tog segmenta u 2026. duboko negativan", rekao je on.
Devizne rezerve kao oslonac stabilnosti
Ranđelović je objasnio da se u situacijama kada je platni bilans negativan država oslanja na devizne rezerve.
"Devizne rezerve Srbije su u komparativnoj perspektivi vrlo visoke i iznose oko 30 odsto BDP-a, mada u taj obračun ulaze i zlatne rezerve", naveo je profesor Ekonomskog fakulteta.
Uprkos pritiscima, on ne očekuje značajnija kolebanja kursa ni na kratki, a verovatno ni na srednji rok.
"Da bi kurs dugoročno bio održiv, neophodno je da ekonomskim politikama obezbedimo korekciju trgovinskog dela platnog bilansa, odnosno smanjenje deficita u tom segmentu", ocenio je Ranđelović.
Plivajući kurs kao bolje rešenje
Govoreći o mogućim alternativama postojećem režimu kursa, on je objasnio da bi alternativa plivajućem kursu mogla da bude neka vrsta valutnog odbora ili deviznog veća.
"To bi značilo da količina novca koja se pušta u cirkulaciju bude određena nivoom deviznih rezervi i ukupnim performansama platnog bilansa. U tom slučaju bi i fiskalna politika morala tome da se prilagodi, odnosno fiskalni deficit bi morao da bude takav da omogućava održivost kursa", rekao je Ranđelović.
Ipak, smatra da je iz perspektive privrednog rasta fleksibilniji pristup pogodniji za domaću ekonomiju.
"Čini mi se da neki vid plivajućeg kursa predstavlja bolje rešenje, jer omogućava prilagođavanje tekućim ekonomskim kretanjima i makroekonomskim performansama", istakao je on.
Visoke cene goriva i uticaj na kurs
Osvrćući se na pitanje visokih cena goriva i njihovog mogućeg uticaja na kurs, Ranđelović je rekao da bi taj efekat mogao da postoji samo ukoliko bi dodatno produbio deficit u trgovinskom delu platnog bilansa.
"Ne očekujem značajnije korekcije kursa po tom osnovu, makar ne na kratki rok, upravo zato što su devizne rezerve i dalje vrlo visoke", zaključio je prof. Ranđelović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
(Kamatica/MONDO)