Godina 2025. je prva godina u kojoj su Nemci više plaćali bezgotovinski nego gotovinom.
Bankomati postaju sve ređi, filijale banaka nestaju, a Evropska unija priprema nova pravila o plaćanju gotovinom.
Da li to znači da se gotovina ukida? Ne. Ali njen postepeni nestanak mogao bi učiniti Evropu ranjivijom na razne oblike pritiska i zavisnosti.
Analiza bavarskog javnog servisa BR pokušava da osvetli ulogu gotovine u vreme kada desničarski populisti i sumnjivi Jutjub kanali šire teorije o njenom ukidanju. Istina, kaže ekonomski psiholog Julija Piters, je mnogo otrežnjujuća, ali ne i manje zabrinjavajuća.
Niko ne ukida gotovinu, ali ona postepeno nestaje
Ni Evropska unija ni Evropska centralna banka (ECB) ne planiraju da ukinu gotovinu. Zapravo, ECB radi na novoj seriji evro kovanica, dok EU priprema propis koji bi obavezao trgovce na malo da u budućnosti prihvataju plaćanja gotovinom.
Matijas Kalen iz nemačke Bundesbanke ističe da u Nemačkoj postoji širok politički konsenzus o očuvanju gotovine. Nijedna relevantna politička stranka ne zagovara njegovo ukidanje. Kako je rekao jedan od sagovornika analize, "centralna banka koja ukida gotovinu bila bi kao pekar koji ukida hleb".
Zašto raste zabrinutost?
Ipak, zabrinutost građana raste. Bankomati i filijale banaka nestaju, neke prodavnice više ne prihvataju gotovinu, a velike američke kompanije poput PayPal-a intenzivno promovišu isključivo digitalna plaćanja. Istovremeno, šire se dezinformacije, što dodatno podstiče nepoverenje u institucije.
Međutim, iza svega ovoga krije se mnogo složenije pitanje od samog načina plaćanja.
Gotovina je skupa, ali njen nestanak bi mogao biti još skuplji
Održavanje gotovine nije besplatno. Kovanje, štampanje, skladištenje i transport novca procenjuju se na oko 20 milijardi evra godišnje, ili približno 0,45 odsto BDP-a. Tome se dodaju i poreski gubici povezani sa neprijavljenim radom i pranjem novca, procenjeni na oko 16 milijardi evra.
Ali Džulija Piters upozorava da se druga strana priče često previđa. Gotovina ima merljive društvene koristi. Istraživanja pokazuju da ljudi troše novac promišljenije i odgovornije kada ga fizički imaju u rukama.
Gotovina takođe znači inkluziju i privatnost
Gotovinu češće koriste deca, starije osobe, građani sa slabijim digitalnim veštinama i oni bez bankovnog računa. Pored toga, gotovinska plaćanja su anonimna, dok digitalna plaćanja prikupljaju vredne podatke o potrošačima. Prema analizi BR-a, stotine kompanija koje posluju preko velikih platnih platformi kao što je Pajpal profitiraju od ovih podataka.
Digitalna plaćanja nisu besplatna
Digitalna plaćanja takođe imaju svoju cenu. Naknade za plaćanje karticama kreću se od oko 0,2 procenta za debitne kartice do 2,5 procenta za kreditne kartice. Ove troškove u početku snose trgovci, ali na kraju ih često sami potrošači plaćaju kroz više cene proizvoda. Ekonomisti upozoravaju da ako gotovina nestane kao alternativa, naknade bi mogle dodatno porasti.
Zavisnost od američkih platnih sistema
Možda najveći rizik leži u činjenici da digitalnim plaćanjima u Evropi uglavnom upravljaju američke kompanije – Viza, Masterkard i Pajpal.Džulija Piters upozorava na mogući scenario:
"Ako bi američka administracija sutra naredila Vizi i Masterkardu da obustave usluge u Evropi, veliki deo platnih transakcija bi mogao da stane."
Takav scenario može zvučati dramatično, ali nije potpuno nezamisliv. Kao primer, ona navodi slučaj iz prošle godine, kada su američke tehnološke kompanije, na zahtev administracije Donalda Trampa, obustavile račune francuskog sudije.
Evropa traži svoje rešenje
Švedska, koja je godinama bila lider u bezgotovinskom društvu, već je promenila kurs. Novi zakon ponovo obavezuje trgovce da prihvataju gotovinu.
Piters takođe podseća na velike nestanke struje u Španiji i Portugalu u aprilu 2025. godine, kada su kupovinu mogli obavljati gotovo isključivo građani koji su imali gotovinu. Istovremeno, Evropska unija razvija digitalni evro, čije je uvođenje planirano za 2029. godinu.
Cilj nije zamena gotovine, već stvaranje evropske javne alternative privatnim američkim platnim sistemima. Predsednica ECB-a Kristin Lagard je više puta isticala da je digitalni evro namenjen da dopuni, a ne da zameni gotovinu.
Ključno pitanje
Gotovina ne nestaje zato što neko želi da je ukine. Nestaje zato što je sve manje koristimo. Pravo pitanje nije da li će gotovina nestati, već ko će imati kontrolu nad plaćanjima kada više ne bude predstavljala pravu alternativu.
BONUS VIDEO:
(Kamatica/MONDO)