Program "Svoj na svome" trebalo bi do kraja godine da omogući upis između 600.000 i 800.000 objekata u katastar. Za taj program pristiglo je oko 2,5 miliona prijava, a do sada je izdato oko 220.000 rešenja. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da upis vlasništva nije isto što i legalizacija objekta.
Posrednik u prometu i zakupu nekretnina Ervin Pašanović kaže za Euronews Srbija da je oko 2,5 miliona zahteva dostavljeno Republičkom geodetskom zavodu na upis, a da je 240.000 za sada rešeno.
"Po projekcijama koje je ministarka rekla, očekuje se od 600.000 do 800.000 do kraja godine, što je zaista impresivna cifra. Ja se nadam da će tako i biti", rekao je on.
On dodaje da je problem što ima previše zahteva i što ne može sve da se uradi putem veštačke inteligencije, jer na kraju neki referent mora da da saglasnost, odnosno da potpiše da je sve u skladu sa postavljenim propisima.
Prema njegovim rečima, u manjim sredinama su jasniji imovinsko-pravni odnosi, dok su gradske sredine malo kompleksnije, jer ima mnogo stanova u okviru zgrada koje su potpuno bespravno izgrađene.
"Imamo i taj problem šta će biti kad bude upisana imovina, kako će se ona tretirati", rekao je on.
On kaže da bi zgrada sa stanovima u urbanim sredinama trebalo da prođe tehnički prijem da bi ispunila sve uslove, a da bi se to i desilo projekat mora da bude u skladu sa propisima.
Navodeći da je dosta investitora bankrotiralo, nestalo ili umrlo, Pašanović navodi da je propisom "Svoj na svome" bilo dozvoljeno da i sami stanodavci podnesu zahteve za svoje stanove, kao i stambene zajednice.
"U oba slučaja gledaće se da se olakša taj proces što više, a kojom dinamikom će da ide, ja se nadam da će biti ispunjena zacrtana brzina", rekao je on.
Koje nekretnine ne mogu biti upisane
Oko 12 odsto predmeta je vraćeno. Pašanović kaže da će se to i dalje dešavati jer je dosta ljudi zidalo svoje objekte na zemljištu koje je u vlasništvu Republike Srbije i gde ne postoji način da se to prenameni u građevinsko zemljište, navodeći vodozahvat, šumska i poljoprivredna gazdinstva.
"Ti objekti će po difoltu biti odbijani. Zakonom je predviđeno da će takvi objekti prelaziti u vlasništvo Republike Srbije, pa će ona da odlučuje da li će da ih ruši ili da ih stavi u neku drugu namenu. To je na kraju i neka opomena za sve buduće ilegalne građevince", rekao je on.
Pašanović kaže da će verovatno objekti koji budu upisani po zakonu "Svoj na svome" moći da se stave pod hipoteku.
Hoće li pasti cene kvadrata zbog veće ponude?
Pašanović navodi da tržište nekretnina formira cene na osnovu ponude i potražnje, i da bi onda bilo logično da cene kvadrata padaju ako dobijemo 2,5 miliona novih objekata u prometu, ali da to neće biti slučaj.
On, međutim, naglašava da je bitna struktura tih nekretnina, navodeći da većinom te nekretnine nisu u gradskim centrima, već na periferiji, da će samo one dobiti na kvalitetu da mogu da se prometuju, i njima će vrednost da se poveća.
"Centralne gradske nekretnine koje diktiraju cene neće biti previše obuhvaćene kroz ovaj propis, i samim tim ja očekujem da će cene nastaviti da rastu", rekao je on.
Pašanović navodi da je prosečna cena kvadrata stana u Beogradu oko 2.460 evra, a da se malo dalje od centra može naći nekretnina u novogradnji po 2.000 ili 2.200 evra.
"Ne moramo svi da živimo na Vračaru, u Starom gradu, na Novom Beogradu ili na Dedinju i Senjaku", rekao je on.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Euronews/MONDO)