- Vuna vredi oko 35 dinara po kilogramu, dok šišanje ovce košta 400 do 450 dinara, pa mnogi ovčari rade s gubitkom.
- Miloš Janković kaže da u Srbiji nema otkupa vune, pa ona završava na deponijama ili u prirodi, što pravi i ekološki problem.
- Kao izlaz vidi okretanje krajnjem proizvodu, a njegovo domaćinstvo se već preusmerilo na preradu mesa i ovčije proizvode.
Vuna vredi oko 35 dinara po kilogramu, dok šišanje jedne ovce košta od 400 do 450 dinara, pa mnogi ovčari posluju s gubitkom. Stručnjak za ovčarstvo i uzgajivač Miloš Janković izjavio je za RTS da je najveći problem to što se vuna danas baca i što nema otkupa. Savetuje uzgajivačima da se usredsrede na krajnji proizvod kada je reč o ovoj grani stočarstva.
Ovca je nekada domaćinu donosila zaradu na više načina, od jagnjadi, mleka i sira, pa do vune. Danas je situacija paradoksalna: šišanje ovce košta nekoliko puta više nego što vredi njena vuna. Uzgajivači nemaju kome da prodaju vunu, pa završava kao otpad.
Uzgajivač Miloš Janković, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da je najbolji pokazatelj isplativosti ovčarstva, najjednostavnije rečeno, broj stanovnika na selu, kao i kod ostalih grana stočarstva.
Našu vunu bacamo, tuđu uvozimo
"U našim krajevima otkupa vune nema, baca se. Kratak period je bio njenog izvoza i bila je kakva-takva cena, ali sada nema nikakvog otkupa. Primena vune je u tekstilnoj i građevinskoj industriji. Odličan je izolator, a to uvozimo", navodi Janković.
Napominje, takođe, da se vuna baca na deponije, ali je problem što se odlaže i u prirodi, pored reka i potoka, pa je to ogroman problem i za ekologiju.
Janković ističe da se njegovo domaćinstvo, koje se nalazi u Donjoj Sabanti kod Kragujevca, preusmerilo na preradu mesa i pravljenje ovčijih proizvoda.
Krajnji proizvod kao rešenje
Savetuje, istovremeno, drugim uzgajivačima koji žele da naprave makar "malu računicu" da se usredsrede na trajan proizvod, jer je to jedino rešenje u ovako teškoj situaciji.
"Krajnji proizvod je važan kada živite na selu. U Donjoj Sabanti, koja je 15 kilometara udaljena od Kragujevca, stanovnika nema. Mladi ne žele da žive na selu. Ko se i dalje odlučuje za taj put, neka se potrudi da plasira krajnji proizvod, to je jedino rešenje", smatra Janković.
Govoreći o situaciji u svetu, Janković kaže da se u Engleskoj vuna dobro koristi za proizvodnju đubriva i u građevinarstvu i da se ništa ne baca.
"Dosta sam vremena proveo u Skandinaviji. Bio sam član njihovog udruženja ovčarstva, gde je dosta i mladih i starijih ljudi uključeno. Tu sam prvi put video pustovanje vune, iako dolazim iz zemlje gde je vuna bila sve. Više se vuna koristi u Evropi, iako bi trebalo da smo zemlja vune", navodi Janković.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)