- Penzioneri očekuju nove isplate i uvećanja, a stručnjaci poručuju da treba proveriti obračun i odmah se obratiti PIO fondu ako postoji neslaganje.
- Ako uplata izostane, građani treba da se obrate Upravi za trezor, dok se pomoć preminulog penzionera može podići tek posle ostavinskog postupka.
- Premović navodi da naslednici moraju imati pravosnažno rešenje o nasleđivanju pre odlaska u banku, kako bi raspolagali sredstvima sa računa preminulog.
Penzioneri u Srbiji očekuju nove isplate, uvećanja primanja i različite vidove državne pomoći, ali uz svaku novu meru dolaze i pitanja - ko ima pravo na novac, da li je potrebno podneti zahtev i kome građani mogu da se obrate ukoliko uplata izostane ili smatraju da im je penzija pogrešno obračunata.
O pravima penzionera, problemima sa isplatama i načinu na koji građani mogu da zaštite svoja prava govorili su advokat Nikola Premović i politički i ekonomski analitičar prof. dr Goran Puzić.
Govoreći o položaju penzionera, Puzić je ocenio da bi prilikom određivanja visine penzija trebalo više voditi računa o godinama radnog staža.
"Poslednjih godina Srbija značajno napreduje, što se vidi i oseća. Kada je reč o penzionerima, vodi se računa o njima, a to pokazuje i ekonomska snaga države, koja omogućava da im se pruži finansijska pomoć. Međutim, postoji jedan problem. Neki penzioneri sa 40 godina radnog staža i oni sa svega 15 godina radnog staža primaju gotovo približne penzije. Smatram da bi zato trebalo napraviti jasniju razliku među penzionerima, odnosno uzeti više u obzir godine radnog staža", započeo je Puzić.
Ocenio da za donošenje i sprovođenje ekonomskih mera treba imati kontinuitet.
"Država nije igračka i njome ne može svako da upravlja. Pogledajte ekonomsku situaciju iz 2012. godine i uporedite je sa današnjom. Treba biti realan i sagledati stvari onakvima kakve jesu. Iako je to već poznato, ponovio bih da svi punoletni državljani Republike Srbije koji imaju važeću ličnu kartu imaju pravo na pomoć u iznosu od 6.000 dinara. Pored njih, pravo na ovu pomoć imaju i građani Republike Srpske koji ispunjavaju iste uslove, odnosno imaju državljanstvo i prebivalište", naveo je Puzić.
Da li se pomoć države može naslediti?
Advokat Premović je skrenuo pažnju na situacije u kojima penzioner premine, a na računu ostanu sredstva koja mu pripadaju po osnovu državne pomoći ili drugih primanja.
"Kada osoba premine, neophodno je da naslednici sprovedu ostavinski postupak. Na osnovu pravosnažnog rešenja o nasleđivanju, naslednici mogu da dobiju celokupnu imovinu preminule osobe, uključujući i sredstva koja joj pripadaju po osnovu državne pomoći. Međutim, to se ne može dogoditi automatski. Neophodno je sprovesti ostavinski postupak kako sam već naglasio, a nakon donošenja rešenja naslednici mogu da se obrate banci i, u skladu sa tim da raspolažu sredstvima koja su im pripala", započeo je.
Pre odlaska u banku, kako je objasnio Premović, neophodno je imati potrebnu dokumentaciju.
"Pre odlaska u banku, ukoliko govorimo o podizanju novca sa računa preminulog lica, pre svega je neophodno imati pravosnažno rešenje o nasleđivanju. Nema potrebe odlaziti u banku bez tog dokumenta, jer se u njemu navode podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini, kao i o sredstvima koja se nalaze na računima preminule osobe. U njemu su navedeni svi relevantni podaci - imena i prezimena naslednika, kao i podaci o računima i sredstvima koja su predmet nasleđivanja. Na osnovu tog dokumenta naslednici mogu da se obrate banci i regulišu raspolaganje sredstvima koja su im pripala", naveo je Premović.
Kome se obratiti ukoliko postoje nepravilnosti u obračunu?
Iako od 1. decembra penzije treba da budu trajno uvećane za 7,5 odsto, dešava se da penzionerima na račun legne manji iznos nego što su očekivali, zbog čega je važno proveriti da li je obračun pravilno urađen.
"Ukoliko postoji sumnja ili neslaganje u obračunu penzije, potrebno je odmah obratiti se PIO fondu i referentu koji je izvršio obračun. Tada treba zajedno proći kroz obračun, stavku po stavku, kako bi se utvrdilo da li postoji eventualna greška. Naravno, građani mogu angažovati i advokata, ali u ovakvim situacijama za tim uglavnom nema potrebe", istakao je Premović.
Ukoliko novac ne legne na račun, građani treba da znaju kome da se obrate i kako da provere razlog.
"Novac će im biti uplaćen na račun koji su prijavili, odnosno na račun otvoren u Poštanskoj štedionici, u zavisnosti od načina na koji su se izjasnili. Sredstvima će moći da raspolažu u skladu sa svojim zahtevom. Međutim, ukoliko se dogodi da uplata uopšte ne bude izvršena, potrebno je da se građani sa odgovarajućim zahtevom obrate Upravi za trezor, kako bi se proverilo zbog čega do uplate nije došlo", naveo je.
Advokat je ukazao i na jedan problem koji se često javlja nakon smrti člana porodice.
"Kao najveći problem izdvojio bih komunikaciju između naslednika i ostavioca. Važno je da članovi porodice znaju koje račune osoba ima i okvirno, kojim sredstvima raspolaže. U slučaju nekog nemilog događaja i smrti, na taj način se može izbeći situacija da naslednici moraju da idu od banke do banke i proveravaju da li je preminula osoba imala otvorene račune ili sredstva na njima. Otvorena komunikacija unutar porodice može biti važna mera prevencije i može značajno olakšati postupak nakon smrti ostavioca", zaključio je advokat Premović.
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO)