- Evropska mreža za plaćanja ENP od 2027. kreće iz Madrida kao konkurencija Vizi i Masterkardu, uz podršku najvećih evropskih banaka i platnih sistema.
- Cilj je brže, jeftinije i praktičnije plaćanje između 13 država, uz instant transfere direktno sa računa na račun.
- Uvođenje će ići fazno: prvo međusobna plaćanja građana, zatim e-trgovina i na kraju plaćanje na prodajnim mestima.
Sedište novoosnovane Evropske mreže za plaćanja (ENP) nalaziće se u Madridu, odakle će se upravljati jedinstvenim čvorištem namenjenim za povezivanje različitih platnih sistema. Ova organizacija, čije je osnivanje ozvaničeno u sredu, od 2027. godine počeće da funkcioniše kao direktna evropska konkurencija američkim korporacijama Viza i Masterkard, koje trenutno kontrolišu oko dve trećine kartičnih transakcija na Starom kontinentu.
Glavni cilj ENP-a je stvaranje međusobno povezane mreže koja će obezbediti brže, jeftinije i praktičnije digitalne transakcije unutar i između 13 evropskih država.
Iza ovog ambicioznog projekta stoje španski "Bizum", italijanski "Bancomat", portugalski "SIBS-MB WAY", skandinavski "Vipps MobilePay" i evropski konzorcijum "EPI Company/Wero". Ove platforme zajednički već uslužuju oko 130 miliona korisnika, što predstavlja više od 70 odsto populacije Evropske unije i Norveške.
Konzorcijum EPI, kao jedan od ključnih osnivača, okuplja najveće evropske banke i institucije, među kojima su BNP Paribas, Groupe BPCE, Crédit Agricole, Crédit Mutuel (BFCM), La Banque Postale, Société Générale, Deutsche Bank, DZ Bank, Sparkassen-Finanzgruppe, ABN Amro, ING Group, Rabobank, Belfius, KBC Bank, Erste Bank Oesterreich, Raiffeisen Bank International (sa povezanim Raiffeisen Landesbanken), kao i francuski Worldline i italijanski Nexi.
Glavni motiv za ovaj potez je težnja Evrope da smanji oslanjanje na američku finansijsku infrastrukturu. Kako prenosi Rojters, evropski zvaničnici strahuju da bi administracija predsednika Donalda Trampa mogla da uvede ograničenja pristupa američkim platnim sistemima. Zbog globalne geopolitičke usitnjenosti i pojave novih oblika novca koji ugrožavaju evro, platni suverenitet postao je jedan od primarnih ciljeva Evropske unije.
U praksi, ENP će povezivati sisteme preko zajedničkog operativnog i tehničkog sloja zasnovanog na evropskim standardima, omogućavajući instant plaćanja direktno sa računa na račun.
Uvođenje će teći u fazama:
- Prvo će biti omogućena prekogranična plaćanja između fizičkih lica.
- U sledećoj fazi sistem će pokriti transakcije u elektronskoj trgovini.
- Na kraju će biti omogućena plaćanja na fizičkim prodajnim mestima.
Osnivači ostavljaju otvorena vrata da se u budućnosti mreži priključe i druge evropske platne šeme.
Paralelno sa ovim umrežavanjem nacionalnih sistema, Evropska centralna banka (ECB) priprema teren za uvođenje digitalnog evra do 2029. godine. Zamišljen kao digitalni novčanik za koji garantuje sama ECB, ovaj sistem bi u praksi operativno vodile privatne kompanije i poslovne banke.
BONUS VIDEO: