- Advokat Artur Kučmovski savetuje da se ušteđevina rasporedi na gotovinu, račun u inostranstvu i deo u fizičkom zlatu radi zaštite u krizi.
- Kao minimum za kuću navodi gotovinu za dve do četiri nedelje troškova, a za rizičnije situacije i do tri meseca, po mogućnosti u više valuta.
Geopolitičke krize i sukobi ponovo otvaraju pitanje kako zaštititi novac i imovinu u nestabilnim vremenima. Da li je bolje imati gotovinu, otvoriti račun u inostranstvu ili deo ušteđevine pretvoriti u zlato?
O mogućnostima zaštite imovine za Business Insider Polska govorio je advokat Artur Kučmovski, partner u advokatskoj kancelariji Thompson&Stein. Njegov osnovni savet je da se sredstva rasporede tako da svaki deo ima svoju ulogu - od pokrivanja svakodnevnih troškova do stvaranja rezerve dostupne izvan zemlje.
Koliko gotovine treba imati kod kuće?
Prema Kučmovskom, u slučaju oružanog sukoba gotovina i račun u banci imaju različite funkcije, zbog čega ih ne treba posmatrati kao međusobno isključive opcije.
Gotovina omogućava plaćanje u slučaju privremenih poremećaja, sajber napada, prekida rada mreže i platnih sistema ili ograničenja podizanja novca.
Kao razuman minimum navodi iznos dovoljan za dve do četiri nedelje troškova domaćinstva. Za osobe izloženije riziku, smatra da rezerva može pokrivati i do tri meseca osnovnih troškova.
Savetuje i da gotovina bude raspoređena u više valuta, odnosno da se kombinuju domaća valuta, evro i američki dolar.
Račun u inostranstvu kao dodatna rezerva
Kučmovski smatra da račun u ekonomski stabilnoj stranoj zemlji može pružiti dodatnu zaštitu od lokalnih rizika, poput ograničenja prenosa kapitala, problema u domaćem bankarskom sektoru ili otežanog pristupa novcu u zemlji pogođenoj ratom.
Pri izboru zemlje, prema njegovim rečima, treba obratiti pažnju na njenu ekonomsku stabilnost i otpornost.
Švajcarska se tradicionalno povezuje sa sigurnim čuvanjem imovine. Međutim, Kučmovski upozorava da pristup njenim bankarskim uslugama može podrazumevati visoke finansijske zahteve.
Prema njegovoj proceni, banke od stranih klijenata mogu tražiti početni depozit ili ulaganje u finansijske instrumente od približno 350.000 do 500.000 švajcarskih franaka, uz obavezu održavanja tog iznosa tokom korišćenja usluge. Takvi uslovi, navodi, predstavljaju prepreku za većinu ljudi.
Dodaje da je iznajmljivanje bankarskih sefova u mnogim evropskim zemljama danas otežano, a ponegde i nedostupno.
Kakve su mogućnosti u evropskim zemljama?
Za ljude koji nemaju velike iznose na raspolaganju, jedna od mogućnosti je razmatranje računa u dostupnim zemljama evrozone. Ipak, Kučmovski navodi da otvaranje računa za nerezidente može biti složeno.
Prema njegovim rečima, posebno je teško otvoriti račun u Nemačkoj bez prijavljenog prebivališta, dok i u Italiji i Španiji postoje administrativne i poreske prepreke. Smatra da prevazilaženje takvih poteškoća može zahtevati pomoć stručnjaka.
Češku i Slovačku izdvaja kao zemlje u kojima građani Centralne i Istočne Evrope mogu lakše proći proceduru, iako je, kako kaže, i tamo ona postala zahtevnija. Međutim, upozorava da njihova geografska blizina ne pruža istu vrstu raspodele rizika kao čuvanje dela sredstava na drugom kontinentu.
Govoreći o Estoniji, Litvaniji i Letoniji, ocenjuje da korišćenje evra predstavlja dodatni faktor stabilnosti, jer njihove ekonomije povezuje sa drugim članicama evrozone.
Zašto Kučmovski izdvaja SAD?
Sjedinjene Američke Države Kučmovski vidi kao jednu od najpovoljnijih opcija za zaštitu dela imovine od mogućih sukoba u Evropi. Kao razloge navodi snagu američke ekonomije i ulogu dolara u svetskom finansijskom sistemu.
U razgovoru opisuje mogućnost pristupa američkom bankarskom sistemu kroz osnivanje firme u SAD. Prema njegovim rečima, registracija kompanije u državama poput Vajominga može biti završena za nekoliko dana, nakon čega slede dobijanje poreskog broja i postupak otvaranja računa, uz ličnu posetu banci.
Ipak, razlikuje čuvanje finansijske rezerve od brokerskih ulaganja, koja prvenstveno služe investiranju i zahtevaju poznavanje finansijskih instrumenata.
Kakvu ulogu ima zlato?
Kučmovski fizičko zlato smatra zaštitom u okolnostima gubitka poverenja u papirne valute ili otežanih bankarskih isplata.
Istovremeno, ističe da njegovo čuvanje i transport podrazumevaju troškove. Za manje iznose navodi zlatne pločice i dukate kao prenosivu rezervu koju je moguće poneti sa sobom.
Kriptovalute pominje kao mogućnost za iskusne korisnike, u okviru šire raspodele imovine.
Novac rasporediti prema nameni
Prema Kučmovskom, zaštita imovine trebalo bi da počiva na raspodeli sredstava:
- Deo novca u zemlji, za svakodnevne potrebe i prve dane eventualne krize.
- Deo novca u inostranstvu, kao dodatna finansijska rezerva.
- Deo imovine u fizičkom zlatu, odnosno, za iskusne korisnike, u kriptovalutama.
Geografsku raspodelu sredstava smatra posebno važnom, a SAD, prema njegovom mišljenju, trenutno predstavljaju najbolju opciju za zaštitu dela imovine od mogućih sukoba na evropskom tlu.
BONUS VIDEO: