- Porodična penzija posle smrti korisnika iz inostranstva ne nasleđuje se automatski, već se pravo utvrđuje po propisima države u kojoj je staž ostvaren.
- Zahtev može da se podnese preko RF PIO u Srbiji, uz dokumenta poput izvoda iz matične knjige umrlih, dokaza o srodstvu i rešenja o inostranoj penziji.
- Srbija ima sporazume o socijalnom osiguranju sa 35 zemalja, a konačnu odluku o inostranom delu prava donosi nadležni strani nosilac osiguranja.
Članovi porodice osobe koja je radila ili ostvarila penziju u inostranstvu mogu nakon njene smrti da podnesu zahtev za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, ali pravo ne nastaje automatski - o pravu po osnovu inostranog staža odlučuje nadležni nosilac osiguranja te države, prema njenim propisima i međunarodnom sporazumu koji se primenjuje.
Iako se u svakodnevnom govoru često govori o "nasleđivanju penzije", penzija se ne nasleđuje na isti način kao novac, nekretnina ili druga imovina pokojnika. Članovi porodice mogu da ostvare posebno pravo na porodičnu penziju ako ispunjavaju propisane uslove.
Kod inostranih penzija postoji još jedna važna stvar - nije dovoljno proveriti samo srpske propise.
Ko odlučuje o inostranoj porodičnoj penziji?
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje izričito navodi da, ako je preminuli osiguranik ili korisnik prava radio u inostranstvu, uključujući i bivše jugoslovenske republike, o pravu na porodičnu penziju po osnovu inostranog staža odlučuje se prema propisima države u kojoj je taj staž ostvaren.
To znači da, na primer, pravo koje proizlazi iz staža ostvarenog u Nemačkoj ne može da se utvrdi samo na osnovu uslova koji važe za srpsku porodičnu penziju. O tom delu prava odlučuje nadležni nemački nosilac osiguranja prema svojim propisima i međunarodnom sporazumu koji se primenjuje.
Isto načelo važi i za druge države sa kojima Srbija primenjuje sporazume o socijalnom osiguranju.
Prema podacima PIO, Srbija ima sporazume o socijalnom osiguranju sa 35 zemalja. Među njima su Nemačka, Austrija, Švajcarska, Francuska, Italija, Grčka, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Kanada, Australija, Švedska, Turska i druge države.
Zahtev može da se pokrene iz Srbije
Međunarodni sporazumi građanima olakšavaju postupak kada su radni vek ili prava vezani za dve države.
RF PIO navodi da se, u okviru administrativno-pravne pomoći predviđene međunarodnim sporazumima, zahtev podnosi nosiocu osiguranja na čijem području podnosilac ima prebivalište odnosno boravište.
Zahtev podnet nosiocu osiguranja jedne države ugovornice smatra se zahtevom podnetim i nosiocu osiguranja druge države ugovornice, koji se o tome obaveštava putem propisanih dvojezičnih obrazaca.
Međutim, to ne znači da Srbija odlučuje da li neko ispunjava uslove za stranu penziju.
Svaka država na čijoj teritoriji je osiguranik radio odlučuje o pravu primenom svojih propisa i međunarodnog sporazuma o socijalnom osiguranju.
Šta je potrebno od dokumenata?
RF PIO je posebno propisao dokumentaciju za postupak ostvarivanja porodične penzije po smrti korisnika koji je pravo ostvario u inostranstvu.
Među dokumentima koji se navode su:
- zahtev za ostvarivanje prava;
- izvod iz matične knjige umrlih za preminulog korisnika;
- izvodi iz matične knjige rođenih za podnosioce zahteva i dokaz identiteta punoletnih članova porodice;
- izvod iz matične knjige venčanih za udovicu ili udovca, izdat nakon smrti korisnika;
- pravosnažna sudska presuda o razvodu i dosuđenom izdržavanju, kada zahtev podnosi razvedeni supružnik;
- dokaz o školovanju za decu stariju od 15 godina;
- kopija rešenja o inostranoj penziji preminulog, odnosno dokaz o penzijskom stažu u državi ugovornici;
- odgovarajuća medicinska dokumentacija kada se pravo ostvaruje po osnovu nesposobnosti za samostalan život i rad;
- dokaz o prihodima i izdržavanju kada je izdržavanje uslov za ostvarivanje prava;
- rešenje o starateljstvu kada je potrebno.
Koja će dokumentacija biti neophodna u konkretnom slučaju zavisi od statusa podnosioca zahteva i osnova po kojem se pravo traži.
Gde se predaje zahtev?
RF PIO navodi da se zahtev i dokumentacija mogu predati lično ili poštom.
Za ostvarivanje prava primenom sporazuma o socijalnom osiguranju zaključenih sa državama bivše SFRJ nadležna je filijala RF PIO na čijem području je osiguranik bio poslednji put osiguran, a ako je od prestanka osiguranja do pokretanja postupka prošlo 12 meseci, nadležna je filijala prema mestu prebivališta. Za primenu sporazuma sa drugim državama nadležne su Direkcija RF PIO u Beogradu i Direkcija Pokrajinskog fonda u Novom Sadu.
Ministarstvo spoljnih poslova navodi da u postupku sprovođenja međunarodnih sporazuma neposredno učestvuju nadležni nosioci socijalnog osiguranja, među kojima su Direkcija RF PIO i Direkcija Pokrajinskog fonda sa nadležnim filijalama.
Za primenu sporazuma sa drugim državama, osim država bivše SFRJ, MSP kao nadležne navodi Direkciju Republičkog fonda PIO u Beogradu, u Ulici dr Aleksandra Kostića 9, odnosno Direkciju Pokrajinskog fonda u Novom Sadu, Žitni trg 3.
Da li supružnik automatski dobija penziju preminulog? Ne.
Sama činjenica da je pokojnik primao penziju iz inostranstva ne znači da će njegov bračni partner automatski nastaviti da prima isti iznos.
Podnosi se zahtev za porodičnu penziju, a nadležni strani nosilac osiguranja utvrđuje da li su ispunjeni uslovi koje propisuje ta država.
Zbog toga se uslovi, starosne granice, trajanje prava i način određivanja iznosa mogu razlikovati od zemlje do zemlje.
Drugim rečima, ne postoji jedno univerzalno pravilo prema kojem supružnik u Srbiji posle smrti korisnika dobija određeni procenat njegove nemačke, austrijske, švajcarske ili druge strane penzije.
A šta ako je preminuli imao i srpski i inostrani staž?
U tom slučaju posebno je važno razlikovati prava koja proizlaze iz staža ostvarenog u različitim državama.
Prema RF PIO, o pravu na penziju odlučuje svaka država ugovornica na čijoj teritoriji je osiguranik radio, primenom svojih nacionalnih propisa i međunarodnog ugovora.
Međunarodni sporazumi omogućavaju i sabiranje perioda osiguranja kada je to potrebno za ispunjenje uslova, pod uslovom da se ti periodi ne preklapaju.
Ako su uslovi za pravo ispunjeni samo na osnovu staža ostvarenog u jednoj državi, penzija se određuje bez uračunavanja staža iz druge države. Ako nisu, periodi osiguranja mogu se, u skladu sa konkretnim sporazumom, sabrati, nakon čega se određuje srazmerni deo penzije.
To, međutim, ne znači da jedna država preuzima obavezu druge - svaka odlučuje i isplaćuje pravo za koje je nadležna prema svojim propisima i međunarodnom sporazumu.
Srbija ima sporazume sa 35 zemalja
Prema aktuelnim podacima RF PIO, Srbija ima sporazume o socijalnom osiguranju sa 35 zemalja odnosno jurisdikcija: Australijom, Austrijom, Azerbejdžanom, Belgijom, Bosnom i Hercegovinom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Grčkom, Danskom, Italijom, Kanadom, Kvebekom, Kiprom, Kinom, Libijom, Luksemburgom, Mađarskom, Severnom Makedonijom, Nemačkom, Norveškom, Panamom, Poljskom, Rumunijom, Rusijom, Slovačkom, Slovenijom, Tunisom, Turskom, Francuskom, Holandijom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Češkom, Švajcarskom i Švedskom.
Tekstovi sporazuma i pratećih akata dostupni su i preko Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Zavoda za socijalno osiguranje.
Zavod za socijalno osiguranje je organ za vezu Srbije za sprovođenje međunarodnih sporazuma, ali ne odlučuje o pojedinačnim zahtevima za penziju. O zahtevima odlučuju nadležni nosioci osiguranja, a u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji to je RF PIO.
Zato građani koji žele da provere da li posle smrti člana porodice imaju pravo po osnovu njegove inostrane penzije treba da pokrenu odgovarajući postupak i dostave podatke o državi u kojoj je pokojnik radio ili primao penziju. Konačni uslovi za inostrani deo prava zavise upravo od propisa te države i međunarodnog sporazuma koji se u konkretnom slučaju primenjuje.
BONUS VIDEO:
(MONDO)