- Septembarska inflacija u Srbiji iznosila je 4,1 odsto međugodišnje, a mesečni rast cena bio je 0,2 odsto, pa ekonomisti očekuju stabilizaciju do kraja godine.
- Nikolić ocenjuje da bi prosečna zarada do kraja godine mogla da premaši potrošačku korpu za oko 20 odsto, ali Arnautović upozorava da stvarni standard zavisi od prihoda i troškova svakog domaćinstva.
Septembarska inflacija dostigla je 4,1 odsto na međugodišnjem nivou, pri čemu su pojedine usluge poskupele za više od 20 odsto, dok ekonomisti ukazuju na to da bi do kraja godine kupovna moć stanovništva mogla dodatno da poraste.
O tome šta pokazuju ekonomski podaci i kakvo nas kretanje i rast cena očekuje u narednom periodu govorili su za "Jutro na Blic" Ivan Nikolić, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije, i univerzitetski profesor Ivan Arnautović.
Inflacija ubrzala, ali ekonomisti očekuju stabilizaciju
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene su u septembru bile za 4,1 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine, dok je u poređenju sa avgustom zabeležen rast od 0,2 odsto.
Nikolić objašnjava da je povećanje međugodišnje inflacije delimično posledica prošlogodišnjeg ograničavanja trgovačkih marži, koje je tada dovelo do pada cena, zbog čega je sada osnovica za poređenje nepovoljnija.
"Dakle, ono što smo očekivali nakon avgusta, kad smo imali zaista nisku međugodišnju inflaciju, oko 2,2, čini mi se, sad je ona nešto veća, zato što smo ušli u sad nepovoljniju bazu za poređenje. Setite se prošle godine, tad je bila kulminacija tog cenovnog udara, prošlogodišnjeg. Država je primenila meru, limitirala je marže u trgovini. Po tom osnovu su drastično pale cene. I sad, da se poredimo sa tim trenutkom, i zbog toga je međugodišnja inflacija relativno veća", objasnio je Nikolić.
On posebno ističe da je za procenu budućeg kretanja cena važno posmatrati i mesečnu inflaciju, koja je, prema njegovim rečima, već nekoliko meseci relativno stabilna.
"Ali kada posmatramo tekuće, to je jako bitno, dakle 0,2 u odnosu na prethodni mesec, pet meseci unazad, od marta, to je otprilike u tom proseku oko 0,2. To je sasvim prihvatljivo i to je ono što smo na kraju i želeli za ovu godinu. Dakle, završićemo godinu sa inflacijom oko 4%, međugodišnja će biti prosek na prosek, verovatno i niža, što će opet imati svoje posledice u statistički iskazanoj kupovnoj moći, koja će realno znatno porasti", naveo je Nikolić.
Do kraja godine za 20 odsto veća prosečna zarada od potrošačke korpe
Jedan od pokazatelja na koje ekonomisti posebno ukazuju jeste odnos prosečne zarade i potrošačke korpe, odnosno iznosa koji se koristi za praćenje troškova domaćinstva.
Prema junskim podacima Ministarstva trgovine, prosečna potrošačka korpa iznosila je 110.800 dinara, minimalna 57.000 dinara, dok je prosečna neto zarada bila 120.401 dinar.
To znači da je prosečna zarada bila približno 9.600 dinara viša od vrednosti prosečne potrošačke korpe.
Nikolić ocenjuje da je reč o nastavku dugogodišnjeg poboljšanja odnosa zarada i troškova života, uz prognozu da bi taj odnos do kraja godine mogao da bude još povoljniji.
"Vrlo povoljno. Imamo ubrzani trend porasta tog pokazatelja pokrivenosti potrošačke korpe prosečnom zaradom, koji je u ovom trenutku na istorijskom maksimumu. Ako posmatramo otprilike kad je taj uzlazni trend krenuo, on je krenuo negde 2017. godine, i od tog trenutka otprilike istim tempom to napreduje, čak napreduje i brže od pokazatelja privrednog kretanja u Srbiji, što ima svojih reperkusija, ali svakako po potrošače je jako povoljno, jer je, recimo, sredinom prošle decenije pokrivenost bila samo 2/3, otprilike samo 60% prosečne potrošačke korpe pokrivala prosečna zarada. I tada smo govorili o tročlanoj porodici i tada su svi indikatori bili isti. Sada je to znatno više. Ocenjuje se da će do kraja godine čak za 20% prosečna zarada premašiti vrednost potrošačke korpe", rekao je Nikolić.
Ipak, podatak da prosečna zarada premašuje vrednost potrošačke korpe ne znači da svako domaćinstvo raspolaže viškom novca, budući da stvarni životni standard zavisi od broja zaposlenih članova porodice, njihovih pojedinačnih prihoda i troškova koje imaju.
Na to ukazuje i profesor Arnautović, koji smatra da se kupovna moć ne može oceniti samo poređenjem dve prosečne vrednosti.
"Ako je prosečni lični dohodak 121.000 ili minimalni 65.000, a potrošačka korpa se uzima na tročlano domaćinstvo, sve to zavisi da li radi jedan član, po kojoj plati, da li oba roditelja rade. Tako da nije to baš takva jednostavna formula iz koje će se izvući", objasnio je Arnautović.
Cene sporije rastu
Naime, kada se inflacija smanjuje, to ne znači automatski da će se cene vratiti na nivo od pre nekoliko godina, već da će njihov dalji rast biti sporiji.
"I treba da shvatimo samo s jednog ekonomskog aspekta: snižavanje inflacije nije snižavanje i vraćanje cena na staro. Cene sporije rastu. I kao ekonomska kategorija, ona je neminovna. Čak je i deflacija, koja je spuštanje cena, ono potpuno suprotno od inflacije, zna da bude mnogo štetnija", objasnio je Arnautović.
Upravo zato se može dogoditi da statistički pokazatelji govore o usporavanju inflacije, dok građani i dalje primećuju da za svakodnevne potrebe izdvajaju više novca nego ranije.
Komunalije i usluge sve više opterećuju kućni budžet
Među kategorijama koje su zabeležile najveća poskupljenja izdvajaju se fotografske usluge, sa rastom većim od 25 odsto, dok je vodosnabdevanje i odvođenje vode poskupelo za 21,8 odsto. Poskupljenja veća od 10 odsto zabeležena su i kod pojedinih usluga popravke i održavanja vozila, telefonskih i internet usluga, kao i građevinskih, zanatskih i krojačkih usluga.
Prema objašnjenju profesora Arnautovića, izdaci za hranu i režije zauzimaju najveći deo potrošnje domaćinstava, zbog čega promene njihovih cena imaju posebno veliki uticaj na raspoloživi novac.
Jedna od najvažnijih razlika na koju ekonomisti ukazuju odnosi se na inflaciju i stvarno pojeftinjenje proizvoda.
"Uvek kad se pogleda jedna potrošačka korpa, njena sadržina je u suštini: na hranu ide nešto preko 40 i nešto odsto, na režije ide nekih 20 i nešto odsto, samo taj segment zauzima preko 60%. Tako da svakako utiče, što i pokazuje parametar upravo te neke bazne inflacije, koja je kod nas mnogo veća nego kad se uzme prosečna, kad se izuzmu energenti i kad se izuzmu usluge. Nama su usluge u našoj inflaciji definitivno remetilački faktor, gde se već primećuje", rekao je Arnautović.
On ukazuje i na rast troškova rada, koji se odražava na cene brojnih usluga, od ugostiteljstva do frizerskih i drugih zanatskih delatnosti.
Dobar rod voća i povrća ublažio poskupljenja
Za razliku od pojedinih usluga i komunalnih troškova, kretanje cena hrane imalo je povoljniji uticaj na ukupnu inflaciju. Nikolić objašnjava da je dobar rod voća i povrća doprineo usporavanju rasta potrošačkih cena, što je posebno značajno s obzirom na veliki udeo hrane u ukupnoj potrošnji stanovništva.
"Ako govorimo o hrani, to je jedan od, možda, ključnih faktora - dobra poljoprivredna godina. Za razliku od prethodne dve ili tri, ove godine smo imali dobar rod voća i povrća. To se direktno odrazilo na kretanje indeksa potrošačkih cena. I sad, kad posmatrate, recimo, tih devet prvih meseci, januar-septembar, poredite sa istim periodom prošle godine, svaka kategorija unutar te grupe proizvoda koju zovemo "hrana" i koja ima najveći udeo u tom indeksu potrošačkih cena je međugodišnje i dalje u minusu. Dakle, cene su sporije, odnosno, došlo je do pada cena, na takav način iskazano", naveo je Nikolić.
Iako su nepovoljne vremenske prilike ostavile posledice na pojedine delove privrede, uključujući energetiku, povoljniji rezultati u proizvodnji voća i povrća pomogli su da ukupni cenovni pritisci budu manji.
Ekonomisti zato očekuju da bi nastavak umerenog mesečnog rasta cena, uz povećanje zarada, mogao dodatno da poboljša pokazatelje kupovne moći, ali naglašavaju da stvarni finansijski položaj građana zavisi od prihoda i izdataka svakog pojedinačnog domaćinstva.
BONUS VIDEO:
(Blic/Mondo)