- Neproverene priče o problemima banaka i mogućem hapšenju guvernerke podigle su zabrinutost građana, a u pojedinim menjačnicama evro je dostizao 119,05 dinara.
- Sagovornici su ocenili da je Narodna banka zakazala u kontroli, dok su kao ključne probleme naveli fiksni kurs dinara, slabu proizvodnju i pad domaćeg bankarskog vlasništva.
- Antić je poručio da su depoziti do 50.000 evra osigurani, ali da će za Alta banku tek nova revizija pokazati stvarno stanje imovine i obaveza.
Dok se u javnosti šire neproverene informacije o navodnim finansijskim problemima banaka i mogućem hapšenju guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković, sve izraženija zabrinutost građana počela je da se odražava i na potražnju za evrima.
U pojedinim menjačnicama u centru Beograda nije bilo moguće kupiti ni 300 evra, dok je cena evra na mestima gde ga je bilo dostizala 119,05 dinara, znatno iznad zvaničnog kursa.
Gosti koji su komentarisali ovu temu za emisiju "Ni 5 ni 6" na Kurir televiji bili su prof. dr Dragan Petrović, Marko Matić, Centar za odgovorne medije i Nemanja Antić, ekonomista.
"Nemam informacije o eventualnim hapšenjima, niti se time bavim. Ninić je podnosio neke prijave i tako dalje. Ono na šta mogu da ukažem jeste šta smatram problematičnim u našem bankarskom sistemu, uključujući i Narodnu banku Srbije. Jedno od važnih pitanja je politika fiksnog kursa domaće valute. Svaka država može da bira između različitih ekonomskih koncepcija. Fiksni kurs dinara, koji se trenutno primenjuje, legitimno je opredeljenje Narodne banke i nadležnih državnih organa i nije reč ni o kakvom kažnjivom postupku. Međutim, posledica takve politike jeste, po mom mišljenju, nerealno jak dinar u odnosu na evro", rekao je Petrović.
Slaba proizvodnja i sve manji udeo domaćih banaka
Ukazao je na smanjenje udela banaka u domaćem vlasništvu i nedovoljno razvijenu proizvodnju kao ključne probleme privrede, uz kritiku monetarne politike zasnovane na fiksnom kursu dinara.
"Vidite, sada je pitanje ko će preuzeti makroekonomsku politiku. Gospodin Antić se više bavi primenjenom ekonomijom, a ja teorijskom. Dakle, o čemu se radi? Neoliberalna monetaristička koncepcija koja postoji počiva na sledećem principu: držite manju količinu domaće valute. Prema proračunima profesora Slobodana Komazeca, koga citiram jer je autoritet u monetarističkoj koncepciji, mi imamo nekoliko puta manju količinu novca, gotovog novca, depozita, odnosno kratkoročnih kredita. Znači, imate M1, M2, M3. Ide se na manju količinu novca, na niže cene i održavanje određene stabilnosti. To je opredeljenje te koncepcije. Ona može da bude sasvim drugačija, odnosno novčana masa može da se poveća, ali se na kraju dolazi do određenog kruga. Naš glavni problem, po mom mišljenju, čine dve stvari. Prvi problem je to što su poslovne banke u poslednjih 14 godina... Slučajno znam, jer sa Bojanom Dimitrijevićem držim predmet na fakultetu, gde je on, naravno, šef katedre. Reč je o predmetu Osnove međunarodne političke ekonomije. Prema udžbeniku profesora Stakića, 2014. godine 40 odsto poslovnih banaka bilo je u domaćem vlasništvu, dok ih danas nema ni 10 odsto. Znači, za vreme naprednjačke vlasti došlo je do drastičnog smanjenja broja poslovnih banaka u vlasništvu građana Srbije, što mislim da je loše. To je prva rak-rana. Druga rak-rana naše privrede je, po mom mišljenju, generalno slaba proizvodnja. I to je jedan od razloga. Dakle, oni koji se zalažu za fiksni kurs dinara kažu: 'Kada bismo oborili vrednost dinara, podstakli bismo izvoz, ali nemamo šta da izvozimo, toliko nam je slaba privreda'", objasnio je.
Kako je voditeljka istakla, dok se u javnosti pojavljuju informacije o mogućem hapšenju guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković, za koje još nema zvanične potvrde, dodatnu zabrinutost izazivaju priče o povlačenju novca iz banaka i otežanoj kupovini evra, čija je cena u pojedinim menjačnicama, prema rečima gospodina Petrovića, dostizala 119,05 dinara.
U takvim okolnostima postavlja se pitanje šta je u celoj situaciji zaista potvrđeno, a šta su neproverene informacije koje mogu da izazovu uznemirenost građana. Na to je za Kurir TV odgovorio Matić:
"Očigledno je da je zakazao mehanizam kontrole koji Narodna banka ima obavezu da primenjuje, upravo radi očuvanja stabilnosti i poverenja građana u naš finansijski, monetarni i bankarski sistem. Dakle, neko je tu zakazao. Videli smo i pismo četvoro viceguvernera, koji su ukazali na to da je neko napravio ozbiljan propust i prihvatao falsifikovane izveštaje dok se novac izvlačio. Ne govorimo o maloj količini novca, niti o onome što bi Velja Ilić nazvao 'kraduckanjem'. Govorimo o 385 miliona evra. Znate, bez obzira na to što je Alta banka imala mali udeo na našem bankarskom tržištu, oko tri odsto, ovde je reč o poverenju. Ako izgubite poverenje, a mi smo država koja je imala slučajeve stare devizne štednje, Dafiment banke, Jugoskandika...
"Mi smo imali i slučaj Beobanke. Kada imate ovakvu situaciju i ovakav vid ugrožavanja stabilnosti i poverenja građana, postoji rizik od izbijanja panike. Da ne govorim o spekulativnim promenama kursa dinara, koji jeste precenjen. U tom delu je gospodin Petrović potpuno u pravu. Danas za 1.000 evra možete da kupite ono što ste 2012. godine mogli za 550 evra. Nije loše imati fiksni i stabilan kurs, ali problem nastaje kada svake godine imate inflaciju. Tada sve postaje skuplje i kada se cene izraze u evrima. Devedesetih godina imali smo stravičnu inflaciju, ali se znalo da limenka Coca-Cole košta jednu nemačku marku i ta cena se nije menjala. Danas imamo rast cena izraženih u evrima. Kada odem u Austriju, vidim da su cene iste kao u Beogradu. To nije normalno, jer nemamo iste plate da bismo imali iste cene", kaže Matić.
Antić je podsetio na niz banaka koje su prethodnih decenija prestale da rade i ukazao na neizvesnost u vezi sa finansijskim stanjem Alta banke, ističući da će tek nova revizija pokazati kolika je njena imovina u odnosu na obaveze.
"Kada je reč o Alta banci, prvo je pokrenut postupak likvidacije, a sve su prilike da bi mogla da ode i u stečaj, s obzirom na to da, prema nezvaničnim informacijama, navodno raspolaže znatno manjom imovinom od obaveza koje treba da izmiri. Ipak, to su za sada samo pretpostavke. Dok se ne uradi presek stanja i nova revizija, nećemo znati šta je veće - imovina ili obaveze. Možemo samo da nagađamo. Ali ono čemu ja svedočim jeste veliki broj banaka koje su propale. Ne računajući Dafiment banku, Jugoskandik i Beobanku, tu su i Agrobanka, Nova Agrobanka, Univerzal banka, Privredna banka Beograd, Privredna banka Pančevo, Razvojna banka Vojvodine, Metal banka, Čačanska banka i Panonska banka", izdvojio je ekonomista.
"Kada su te banke propale, aktiviran je mehanizam koji se zove Agencija za osiguranje depozita. U mom slučaju depozitar je bila Banka Poštanska štedionica. Svima nama koji smo imali račune u tim bankama, nakon što su oni ugašeni preko stečajnog upravnika, novac je preusmeravan u Poštansku štedionicu, mada to može da bude i neka druga banka, u zavisnosti od postupka. U mom slučaju, čini mi se, novac sam dobio posle četiri meseca, a taj rok može biti kraći ili duži. Na primer, u Bosni sam čekao pet do šest meseci. Sve zavisi od okolnosti i postupka kroz koji država isplaćuje ono za šta je garantovala. Depoziti su osigurani do 50.000 evra. Dakle, svi koji imaju novac u banci koja je propala ili bi eventualno mogla da propadne, bilo da je reč o oročenom depozitu ili novcu na tekućem ličnom računu, osigurani su do tog iznosa, u skladu sa zakonom. To je 100 odsto sigurno, zato što država garantuje za te depozite i isplaćuje ih u dinarima. U tom smislu, nema dileme da će novac biti isplaćen. Drugo je pitanje po kom će vas kursu evra dočekati kada dobijete novac", zaključio je Antić.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO)