- Apoteka Beograd je u teškoj finansijskoj krizi: dug je dostigao dve milijarde dinara, zalihe lekova su iscrpljene, a zaposleni ponovo čekaju zarade.
- Mreža je sa 123 apoteke svedena na manje od 40, dok je broj zaposlenih pao na oko 250, pa građani teško dolaze do potrebnih lekova.
Apoteka Beograd, nekada jedna od najznačajnijih javnih apotekarskih ustanova, suočava se sa ozbiljnom finansijskom krizom. Dug je dostigao dve milijarde dinara, zalihe lekova su iscrpljene, a zaposleni ponovo čekaju dve i po plate. Od nekadašnje mreže od 123 apoteke, danas ih radi manje od 40.
Prema rečima farmaceutkinje Katarine Pindić, trenutno je zaposleno oko 250 ljudi, među kojima je približno 120 farmaceuta i 67 farmaceutskih tehničara, dok je pre krize ustanova imala više od 1.000 zaposlenih.
Zalihe su počele da se smanjuju tokom 2024. godine. Posle reprograma duga prema dobavljačima, sredinom prošle godine nabavljena je veća količina lekova, ali je to ujedno bila i poslednja nabavka.
Pindićeva ukazuje da su posledice nestašice najpre osetili građani, koji su teško dolazili do neophodnih lekova i preparata. Dodatni problem je, kako navodi, nedostatak informacija o zalihama i mogućnostima da pacijente upute u druge apoteke.
Zaposleni u "Apoteci Beograd“ obraćali su se na više adresa, ali pomoć i dalje čekaju. Za to vreme, i za njih i za građane ostaje otvoreno pitanje – koje će apoteke sutra otvoriti vrata.
Prelević: Državne apoteke u neravnopravnom položaju
Vršilac dužnosti direktora Apoteke Beograd Nikola Prelević smatra da su do krize dovele dugogodišnje sistemske promene i neravnopravni uslovi poslovanja u odnosu na privatni apotekarski sektor.
Kao jednu od važnih prekretnica izdvojio je 2013. godinu, kada su državne apoteke izgubile monopolistički položaj u izdavanju lekova na recept, što je, prema njegovim rečima, omogućilo širenje privatnog sektora.
Drugu važnu promenu predstavljalo je uvođenje centralizovanih javnih nabavki 2015. godine. Prelević tvrdi da je time Apoteka Beograd izgubila mogućnost direktnog pregovaranja sa dobavljačima, kao i popuste i druge pogodnosti, što je ustanovu godišnje koštalo oko milijardu dinara.
Naveo je da je ustanova 2013. godine imala suficit od 1,7 milijardi dinara, dok je od 2016. počela da posluje sa gubicima. Prema njegovim rečima, troškovi zaposlenih i poslovanja nisu bili usklađeni sa padom prometa i tržišnog udela.
Prelević je podsetio da je funkciju v.d. direktora preuzeo 2023. godine, kada je zatekao dug prema dobavljačima od milijardu i po dinara, obustavljene isporuke robe i svega 70 miliona dinara na računu ustanove, što nije bilo dovoljno ni za jednu mesečnu platu.
On smatra da je neophodno doneti novi zakon koji bi uredio oblast apotekarstva i omogućio ravnopravnije uslove poslovanja državnih i privatnih apoteka.
Šikuljak: Osnivač nije preuzeo odgovornost za finansiranje
Predsednica Sindikata "Opstanak“ Jelena Šikuljak saglasna je da su zakonske promene doprinele nepovoljnom položaju državnih apoteka, ali smatra da je jedan od ključnih problema prenošenje osnivačkih prava na lokalne samouprave, koje nisu u potpunosti preuzele obaveze finansiranja.
Kako je istakla, nije jasno definisano ko će obezbeđivati novac za plate i sredstva za rad, iako su te obaveze osnivača delimično predviđene Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.
Šikuljak odgovornost vidi i u dosadašnjim rukovodstvima ustanove i upravnim odborima, koji, prema njenim rečima, nisu blagovremeno reagovali na dugogodišnje trošenje sredstava ostvarenih u poslednjoj godini suficita i pogoršanje finansijskog stanja.
Podsetila je da je na sastanku krajem jula ove godine bilo dogovoreno rešavanje problema zaostalih 16 zarada i overe zdravstvenih knjižica, ali da je, kako navodi, samo deo dogovorenog ispunjen.
Ko treba da obezbedi novac za nastavak rada
Prelević je rekao da su rukovodstvo i zaposleni upozoravali na probleme i tražili sastanke sa nadležnima, ali da je sada neophodna konkretna odluka osnivača o budućnosti ustanove.
Prema njegovim rečima, Grad Beograd mora da odluči da li želi da Apoteka Beograd nastavi da radi u postojećem obliku i da, u tom slučaju, preuzme troškove njenog finansiranja. U suprotnom, smatra da bi trebalo razmotriti da ustanova ponovo pređe u nadležnost države.
Šikuljak kao sistemsko rešenje vidi ugovaranje farmaceuta i apotekarskih ustanova sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, čime bi se obezbedilo finansiranje zarada, kao i novac za nabavku lekova i ostala sredstva za rad.
Prelević je ukazao na to da farmaceuti i stomatolozi, za razliku od drugih zdravstvenih radnika u državnim ustanovama, nisu ugovoreni sa Fondom, zbog čega je, kako smatra, potrebna i izmena zakona.
Sagovornici su se saglasili da je neophodno pronaći trajno rešenje, ali dok se ne donese odluka o finansiranju i budućnosti ustanove, ostaje neizvesno kada će Apoteka Beograd moći da obnovi zalihe i obezbedi redovno poslovanje.
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)