- Dejan Šoškić ocenio je da je Poštanska štedionica pretrpela udar na likvidnost zbog povlačenja velikih suma novca, ali da situacija nije alarmantna.
- Banka je odbacila tvrdnje Nemanje Šarovića kao neistinite i zatražila da ih povuče, uz najavu pravne zaštite ugleda.
- Poštanska štedionica navodi da posluje stabilno, dok NBS svakodnevno nadzire njen rad i garantuje sigurnost poslovanja.
Poštanska štedionica našla se u centru pažnje nakon izjava o njenom poslovanju i finansijskoj stabilnosti. Kandidat Studentske liste i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić ocenio je da je banka pretrpela udar na likvidnost zbog povlačenja velikih suma novca, ali da situacija nije alarmantna. S druge strane, predsednik pokreta "Ljubav, vera, nada" i nekadašnji poslanik Srpske radikalne stranke, Nemanja Šarović je na društvenoj mreži Iks objavio da je banka, kako je naveo, "kaput". Poštanska štedionica odbacila je njegove tvrdnje i poručila da posluje stabilno.
Rasprava o stanju u ovoj banci otvorena je u trenutku kada je pažnja javnosti usmerena i na situaciju u Alta banci, kao i na ulogu državnih finansijskih institucija u očuvanju stabilnosti bankarskog sistema.
Šoškić: Pritisak na likvidnost, ali situacija nije alarmantna
Govoreći u jutarnjem programu televizije Nova, Dejan Šoškić je rekao da je Poštanska štedionica pretrpela likvidnosni udar zbog povlačenja velikih iznosa novca.
Prema njegovim rečima, sredstva su povlačili ljudi iz krugova koji bi potencijalno mogli da budu povezani sa kriminalnim aktivnostima, nakon što je Srpska napredna stranka izgubila izbore.
"To je jedan likvidnosni udar. Potpuno je druga stvar kapitalizovanost, dakle stabilnost banke. Za taj likvidnosni udar rešenja su već na mestu. Dakle, situacija u Poštanskoj štedionici nije ni izbliza alarmantna", rekao je Šoškić.
On je objasnio da likvidnost predstavlja sposobnost banke da u svakom trenutku izmiruje svoje obaveze, dok se kapitalizovanost odnosi na dugoročnu finansijsku stabilnost i sposobnost pokrivanja potencijalnih gubitaka.
Kao mogućnosti za očuvanje redovnog poslovanja naveo je postojeće finansijske instrumente, ali i dokapitalizaciju. Istovremeno je ukazao na to da situaciju u Poštanskoj štedionici ne treba poistovećivati sa slučajem Alta banke.
Govoreći o kontroli poslovanja, podsetio je da Narodna banka Srbije kontinuirano nadzire rad svih banaka i da može da sprovede dodatne kontrole kada za to postoji potreba.
Poštanska štedionica: Tvrdnje su neistinite i neosnovane
Poštanska štedionica reagovala je 5. novembra, odbacujući Šarovićeve navode kao neistinite, neosnovane i krajnje neodgovorne.
Iz banke su upozorili da objave bez dokaza mogu da izazovu zabrinutost građana za njihovu štednju, penzije i zarade.
"Sloboda reči je imperativ demokratskog društva. Ona nosi i odgovornost za javno izgovorenu i napisanu reč, posebno kada takve poruke mogu izazvati strah građana za njihovu štednju, penzije i zarade. Formulacija 'kako čujem' nikoga ne oslobađa te odgovornosti", navodi se u saopštenju.
Kao pokazatelj da nastavlja da obavlja svoje poslove, banka je navela da organizuje isplatu penzija korisnicima Alta banke. Takođe, 5. novembra potpisala je ugovor sa Agencijom za osiguranje depozita o isplati osiguranih depozita deponentima te banke.
Od Šarovića su zatražili da povuče iznete tvrdnje i javno se izvini klijentima i zaposlenima, uz najavu da zadržavaju pravo da pravnim sredstvima zaštite ugled banke.
Banka zatražila dodatni nadzor NBS
U razmatranju situacije važna je i činjenica da je Poštanska štedionica 2. novembra saopštila da je od Narodne banke Srbije zatražila dodatni stručni nadzor nad praćenjem likvidnosti i finansijskih tokova.
Kako je tada navedeno, cilj je bio da se kroz dodatni nadzor i proverljive podatke obezbedi jasan uvid u finansijske tokove i otkloni prostor za neosnovane tvrdnje koje bi mogle da uznemire klijente.
Banka je saopštila i da mere koje je odredila NBS podrazumevaju pojačano praćenje likvidnosti i dodatne procedure za određene transakcije.
Kao prioritete navela je očuvanje likvidnosti, uredno izvršavanje obaveza i zaštitu interesa klijenata.
Tako se, uz odbacivanje tvrdnji da je pred kolapsom, banka istovremeno suočava sa pojačanim nadzorom i merama koje se odnose na praćenje njenog poslovanja i finansijskih tokova.
Oglasila se Narodna banka Srbije
Tim povodom oglasila se i Narodna banka Srbije koja je saopštila danas da svakodnevno i neposredno nadzire poslovanje Banke Poštanska štedionica i preduzetim merama garantuje sigurnost poslovanja sa građanima i privredom.
"Banka Poštanska štedionica uredno izvršava sve obaveze prema klijentima, a isplata penzija i drugih primanja iz budžeta Republike Srbije se izvršava i biće izvršavana u redovnim rokovima", saopšteno je.
Šta Studentska lista predlaže u ekonomiji?
Rasprava o Poštanskoj štedionici otvorila je i pitanje ekonomskog programa Studentske liste, čiji je kandidat Dejan Šoškić.
U programu od 11 tačaka, podeljenom u tri celine, predstavljeni su predlozi koji se odnose na borbu protiv korupcije, razvoj privrede, položaj zaposlenih, poljoprivredu i dostupnost stanovanja.
Kada je reč o ekonomskim merama, izdvajaju se:
- Podrška domaćoj privredi i preduzetnicima - povezivanje univerziteta, instituta i strukovnih udruženja sa privredom, uz grantove i subvencije za startapove, inovacije, domaće preduzetnike i poljoprivrednike.
- Promena modela ekonomskog razvoja - napuštanje modela zasnovanog na jeftinoj radnoj snazi i usmeravanje ka privredi koja stvara proizvode i usluge veće dodate vrednosti.
- Sigurniji radni odnosi - izmena Zakona o radu i skraćivanje maksimalnog trajanja rada na određeno vreme sa 24 na 12 meseci, nakon čega bi zaposleni trebalo da dobiju ugovor na neodređeno vreme.
- Zaštita domaće poljoprivrede - ukidanje monopola uvozničkog lobija, zaštita poljoprivrednog zemljišta i vode kao nacionalnog dobra i jačanje prehrambene sigurnosti.
- Dostupnije stanovanje - povoljniji zakup i otkup stanova za mlade parove i zaposlene u deficitarnim zanimanjima, posebno u prosveti i zdravstvu, uz poreske olakšice.
- Program predviđa i povratak novca za koji Studentska lista tvrdi da je nezakonito stečen u državni budžet, kao i veća ulaganja u obrazovanje, domaću proizvodnju, inovacije i poljoprivredu.
Šoškić: Stranim investitorima ne davati novac iz budžeta
Šoškić je za Newsmax Balkans govorio i o državnim podsticajima za strane investitore. Ocenio je da direktno davanje novca iz budžeta stranim kompanijama nije optimalno dugoročno rešenje, naročito kada nije izvesno da li one donose tehnologije, proizvodnju i usluge koje Srbija ne bi mogla samostalno da razvije.
"Ne treba direktno iz budžeta davati novac stranim investitorima, a posebno ne u slučaju kada nismo sigurni da oni donose neke tehnologije i proizvodnju i usluge koje mi inače samostalno ne bismo mogli da osvojimo", rekao je Šoškić.
BONUS VIDEO:
(Euronews/Mondo)